Цвијановић: Средства припадају грађанима српске

Бањалука - Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да средства од клириншког дуга припадају грађанима Српске и да је трагична изјава министара из реда српског народа у Савјету министара БиХ да ће спријечити да тај новац дође до Буџета Републике Српске.

Цвијановићева је истакла да је то новац који припада Буџету Српске, а то значи грађанима Републике, додајући да нико нема право, а поготово не неко ко долази из Републике Српске, да даје тако неозбиљне изјаве и каже да ће нешто спријечити.

"То би био злочин према својим грађаним. Руска Федерација направила је искорак, и за разлику од свих земаља, гдје се тај дуг извршавао у различитој роби, одлучила да подржи буџет директно у новцу, дакле БиХ, и врло јасно навела да то није став који ће одређивати Савјет министара БиХ", рекла је Цвијановићева вечерас за Радио-телевизију Републике Српске.

Премијер Српске подсјетила је да су представници Руске Федерације навели да се износи одређују према рјешењу који користе међународне финансијске организације - једна трећина Републици Српској, а двије Федерацији БиХ, као и да за то траже сагласност ентитета.

Цвијановићева је поновила да Руска Федерација уопште није тражили сагласност Савјета министара БиХ за то.

"Тужна је чињеница да имате људе из Републике Српске који сматрају да су важнији од институција и грађана Српске и који мисле да могу да млате са нашим пријатељима у свијету како год желе, што је апсолутно недопустиво. То је велика брука и срамота и управо зато је Влада Српске донијела закључке да бисмо се оградили од таквих појединаца", нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да Влада Српске веома цијени што је Руска Федерација донијела овакву одлуку и што је у тешким временима кроз која пролази одлучила да ентитетима и грађанима БиХ помогне на овакав начин.

"Очекујем да то питање буде ријешено, јер би било погрешно да не буде учињено адекватно, будући да је то новац који припада грађанима. То је еквивалент управо за испуњење обавеза које је имао Фонд ПИО од око 70 милиона КМ и не бисмо имали проблем да располажемо тим новцем", каже Цвијановићева.

Влада Републике Српске прихватила је раније приједлог Руске Федерације да се клириншки дуг од 125,2 милиона долара, који Русија има према БиХ, подијели у омјеру 33 одсто Српској и 67 одсто Федерацији БиХ, те да се аликвотни дио уплати директно у буџете ентитета.

Ускоро рјешење за исплату борачког додатка

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је увођење пензија у буџетски систем и затварање краткорочних обавеза Фонда ПИО изазвало тренутно оптерећење и неизмирење одређених буџетских обавеза, те навела да ће ускоро бити ријешено питање исплате 11 милиона КМ за годишњи борачки додатак.
Цвијановићева је вечерас за Радио-телевизију Републике Српске рекла да се знало каквих ће потешкоћа бити на почетку функционисања трезорског система исплате пензија, да ће бити краткорочних поремећаја и да сваког мјесеца за пензије мора бити издвојено 83 милиона КМ.

Према њеним ријечима, друга ствар која је изазвала оптерећење у извршењу буџетских обавеза јесте то што су ради увођења пензија у трезорски систем морале бити затворене краткорочне обавезе Фонда ПИО, које су износиле 70 милиона КМ.

"Управо тих 70 милиона КМ обавеза одразило се на неизвршење других обавеза, а које се, између осталог, одражавају и на кашњење у исплати годишњег борачког додатка", појаснила је Цвијановићева и изразила жаљење што је дошло до кашњења у исплати борачког додатка.

Она је нагласила да је трезорским системом створена сигурност за најстарију популацију, стабилном и редовном исплатом пензија.

Цвијановићева је појаснила да је у оквиру буџетског система омогућено да исплата пензија буде окончана за 10 дана, и то да за седам дана буду исплаћене у Српској, а још три дана за исплате корисницима у иностранству.

Она је подсјетила и да је за борачке категорије у Републици Српској у прошлој години исплаћен 241 милион КМ, од чега за личне и породичне инвалиднине више од 160 милиона КМ. /крај/нб/вј

Потребна буџетска подршка за нови аранжман

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да ће за нови аранжман са Свјетском банком бити потребна буџетска подршка, односно такозвани пројекат "ДБЛ", за шта је пожељно да се већ има закључен аранжман са Међународним монетарним фондом /ММФ/ да би се могло квалификовати за такву врсту подршке.
Цвијановићева је вечерас за Радио-телевизију Републике Српске рекла да је таква подршка заснована и на спровођењу одређених реформских политика у различитим областима, те подсјетила да је већ била једна таква подршка након што је окончана реформа регистрације пословних субјеката.

Наводећи да је делегација БиХ током боравка у Вашингтону паралелно водила разговоре са Свјетском банком и ММФ-ом, она је рекла да је са представницима Свјетске банке разговарано о томе како да пројекат "ДПЛ" буде претворен у другу врсту подршке, односно како та банка може дати гаранције да БиХ изађе на свјетско тржиште капитала.

Цвијановићева је оцијенила да је то изузетно значајно за БиХ и да би, како су навели у Свјетској банци, за то требало да буде постигнута сагласност свих нивоа власти у БиХ.

"Посебно је важно то што они очекују, као испуњење наше претходне
мјере, доношење новог правилника о лијековима на нивоу БиХ. То је у надлежности Савјета министара и очекујемо да ће они у наредном периоду врло озбиљно приступити овом задатку", нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да се започети пројекти, који су раније договорени са Свјетском банком, реализују предвиђеном динамиком.

"Сходно томе и повлаче се одређена средства. То су заиста корисни пројекти", додала је Цвијановићева.  

Одобрење аранжмана у јуну, није тражена ликвидација Банке Српске

Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да би у јуну могао да буде одобрен аранжман са Међународним монетарним фондом /ММФ/, након чега би услиједило повлачење новца и истакла да представници ове финансијске институције у преговорима у Вашингтону нису тражили ликвидацију Банке Српске и супервизију банака на нивоу БиХ.
Цвијановићева је напоменула да је, прије одбрења аранжмана потребно да у првој половини маја Мисија ММФ-а дође у БиХ, те оцијенила да су преговори са ММФ-ом у Вашингтону били успјешни.

"Било је много спекулација о томе које су стварне теме које смо имали на састанцима /у Вашингтону/, а ја ћу одмах рећи да нико није причао о ликвидацији Банке Српске", рекла је Цвијановићева вечерас за Радио-телевизију Републике Српске.

Она је нагласила да је у Вашингтону било ријечи о начину уређења банкарског сектора доношењем боље легислативе која се односи и на банке и на Агенцију за банкарство, а у оквиру тога једно од отворених питања јесте и судбина Банке Српске.

"Представници ММФ-а рекли су да је за њих добро и једно и друго рјешење. Наравно да они више воле ликвидацију јер је то за њих бржи процес и једноставнија процедура, али исто тако морам да кажем да су они раније кроз разговоре које смо имали прихватили варијанту да се иде у трансформацију банке", рекла је Цвијановићева, додајући да је рјешење овог питања на помолу и да оно не зависи ни од Владе, ни од ММФ-а.

Она је нагласила да су током разговора са ММФ-ом добијене сугестије у вези са трансформацијом Банке Српске.

"Начин на који је то /предсједавајући Савјета министара БиХ Денис/ Звиздић представио не одговара стварности, зато што се разговарало и о једном и о другом рјешењу", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је најважније да су представници ММФ-а рекли да је прихватљиво и једно и друго рјешење уз убрзање процедура, те да је Влада Српске сагласна са тим ставом ММФ-а.

"Влада је и раније говорила да ми желимо да трансформишемо Банку Српске у једну сасвим нову финансијску организацију и управо ту су вођени разговори са ММФ-ом на који начин уредити једну такву организацију, односно чиме она може, а чиме не може да се бави", истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, тренутно је потпуно јасна слика шта треба радити и под хитно ући у процедуре, на шта је Влада потпуно спремна у оној мјери у којој јесте њена улога.

Цвијановићева је демантовала и наводе да је ММФ тражио супервизију банака на нивоу БиХ.

"На разговорима које смо имали у Вашингтону нико није рекао да је услов да се банкарска супервизија стави на ниво БиХ што значи да се успостави јединствена агенција за банкарство на нивоу БиХ", рекла је Цвијановићева, додајући да је тако нешто можда Звиздићева жеља.

Предсједник Владе Српске нагласила је да је на састанцима са представницима ММФ-а било ријечи о томе како ојачати цјелокупни банкарски сектор, како донијети адекватно законодавство, на чему се увелико ради, а при чему се уважавају сугестије ММФ-а.

"Зашто не јединствена супервизија на нивоу БиХ? Прво зато што имате уставну баријеру и то би било преношење неадлежности, а нико не жели да то ради. Ту имате и одређене економске импликације јер би то значило да се све банке и њихова сједишта преносе у Федерацију БиХ, односно у Сарајево, чиме се губи једна снажна економска полуга у Републици Српској", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да напросто није тачно да се проблеми неће дешавати ако се супервизија стави на једно мјесто, те да то потврђују искуства Србије, Хрватске и Словеније.

"Ријеч је о томе како донијети адекватне прописе да ризике смањите на минимум", истакла је Цвијановићева и додала да је Влада Српске апсолутно опредијељена да ради на томе.

Она је додала да су представницима ММФ-а презентовани нова стратегија развоја Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, те реформе које се односе на нови начин одлучивања и правила пласмана у ИРБ-у.

"Они су тиме задовољни. Ту постоји висок степен сагласности на који начин приступити ИРБ-у у будућем периоду како би он заиста получио све потребне резултате, био подршка разним секторима, јачању привреде", рекла је Цвијановићева.

Она је поновила да у Вашингтону нико није поменуо супервизију на ноивоу БиХ као услов, нити је рекао да је исључиво ликвидација Банке Српске услов да се креће напријед.

Цвијановићева је истакла да су сугестије ММФ-а у вези са Банком Српске драгоцјене, те подсјетила да је, осим о банкарском сектору, у ранијем периоду са ММФ-ом разговарано и о Закону о раду и другим законима и мјерама.

"У оквиру Реформске агенде дефинисали смо тачно шта треба да се дешава са цјелокупним јавним сектором и уоште нигдје не пише, ни тамо, нити у било каквим условима ММФ-а да морате да крешете пензије и плате, да морате да стегнете максимално каиш", истакла је Цвијановићева.

Она је додала да и Влада сама жели рационализацију јавног сектора, али да то не значи отказе и смањење плата.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.