Фото: K3
ПРЊАВОР - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да сви у регији причају о отвореним границама, заједничком тржишту радне снаге и о економској сарадњи, а само у Сарајеву причају о санкцијама, рату, сукобима и изопштавању свих који не мисле онако како они мисле.
"БиХ у суштини води неке своје ратове у својој глави, тих ратова у реалности нема, а у реалности људи је економска интеграција. Наша велика шанса је иницијатива 'Отворени Балкан'", рекла је Цвијановићева новинарима у Прњавору.
Према њеним ријечима, ова иницијатива није замјенска форма за европске интеграције.
"То је прилика да ми омогућимо сами себи да боље сарађујемо и послујемо", истакла је Цвијановићева.
Одговарајући на питања новинара, Цвијановићева је рекла да сви разумију да нико нема право да намеће законе у БиХ, јер је то обавеза домаћих институција.
"Оно што је (бивши високи представник у БиХ Валентин) Инцко урадио јесте недемократски, ремети демократски капацитет и потенцијал једне земље, поставља се неовлаштено изнад демократски изабраних институција и у потпуности је супротно принципима европског пута БиХ", навела је Цвијановићева.
Она је назвала алармантном хајку из Сарајева против европског комесара за проширење Оливера Вархељија, који је мађарског поријекла, оцјењујући да је разлог за то што је Мађарска заузела објективан и непристрасан став и рекла да нема никаквих санција, а ако их буде они ће их зауставити, те да треба разговарати, а не санкционисати.
"То очито некоме смета у Сарајеву и онима који им помажу", оцијенила је Цвијановићева.
Предсједник Републике Српске је поручила данас да ће политичко Сарајево морати коначно да почне добијати праве лијекове, оцјењујући да се болест која тамо постоји упорно лијечи погрешним лијековима.
"Требамо сви да будемо довољно трезвени и да разумијемо да само дијалог и разговор, никакве санкције и никакво малтретирање било кога из окружења и других земаља и којекаве приче око тих других, неће помоћи БиХ", рекла је Цвијановићева новинарима током посјете општини Прњавор.
Она је навела да из Сарајева крену разне приче, галама и хистерија чим неко мисли нешто другачије у односу на њих, да се тако прави лоша атмосфера и додала да је растужује потреба политичког Сарајева да не прихвати никога ко размишља другачије од онога што су њихови званични или чак незванични ставови.
"Бојим се да ће БиХ и Сарајево веома брзо, а већ су постали такви, бити мјесто у које више нико неће пожељети да дође" рекла је Цвијановићева, истичући да су БиХ потребни дијалог и разговор.
Према њеним ријечима, политичко Сарајево сматра да се свако ко има неки став мијеша у унутрашње ствари БиХ.
"А као не мијешају се у унутрашње ствари БиХ они који су дневно овдје, баве се микроменаџментом и диктирају шта треба радити у нашим институцијама", нагласила је Цвијановићева и навела да је апсолутно бесмислено да политичко Сарајево и они који их подржавају играју улоге које им не припадају, да они утврђују ко ће гдје бити пожељан или непожељан, шта ће се дешавати у Европи и на планети.
Предсједник Српске је критиковала условљавања када је у питању БиХ, као што су санкције и прича из појединих земаља ЕУ да треба размислити о томе да се финансијска средства усмјере на један дио БиХ, а да се ускрате Републици Српској.
"То би било дефакто признање да нема јединственог економског простора и да у БиХ постоје два одвојена државна система. Не вјерујем да ће то урадити, јер би то било превише бесмислено и контрапродуктивно свему што БиХ треба, а њој треба добро разумијевање, објективна слика и приступ", поручила је Цвијановићева.
Она је у том смислу исказала захвалност Мађарској и мађарским институцијама и представницима власти, наводећи да они показују избалансиран однос према кризи у БиХ и залажу се да се ствари санирају и да се не рјешавају бесмисленим и контрапродуктивним санкцијама, поготово не ускраћивањем помоћи или финансија или давањем једнима, а ускраћивањем другима.
За могуће санкционисање Мађарске, Цвијановићева је рекла да је то "тужна слика ЕУ".
"Европа је збир различитих земаља и збир различитости, то је мото под којим су заиста дјеловали много година, али мислим да су изгубили то своје главно обиљежје, заједништво и заједничко дјеловање. Бесмислено је обрачунавање са појединим државама чланицама зато што нису у главној матрици", оцијенила је она.
Предсједник Републике Српске оцијенила је данас као бесмислену иницијативу да комесар ЕУ за проширење Оливер Вархељи и мађарски премијер Виктор Орбан буду проглашени непожељним особама у Сарајеву.
Цвијановићева је истакла да су дијалог и разумијевање кризе у БиХ кључ за њено рјешавање, а не неке санкције, искључивања или условљавања некога.
"И политичко Сарајево и они који их подржавају требају да престану да размишљају да они утврђују ко ће гдје бити пожељан или непожељан. Растужује ме потреба Сарајева да не прихвати никога ко размишља другачије од онога што су њихови званични или, чак, незванични ставови", рекла је Цвијановићева новинарима у Прњавору.
Говорећи о условљавањима када је у питању БиХ и наводима из ЕУ да ће поједине државе чланице размислити о томе да се средства усмјере на један дио БиХ, а да се ускрате Републици Српској, Цвијановићева је навела да је то дефакто признање да у БиХ нема јединственог економског простора и да у БиХ, заправо, постоје два одвојена државна система.
"Не вјерујем да ће то урадити, јер би то било превише бесмислено, било би и контрапродуктивно свему ономе што је потребно БиХ, а треба јој разумијевање и објективан приступ", нагласила је Цвијановићева.
Она је истакла да ту њена захвалност иде управо према Мађарској, која показује избалансиран приступ према кризи у БиХ и труди се да има избалансиран приступ према свима.
"Имају своју националну државну политику, чланица су ЕУ, уклапају се и у европску политику, али то не значи слијепо слушати једног него доприносити својим ставовима у креирању одређене политике", нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, мађарска политика је на линији тога да се овдје ствари санирају, да се не рјешавају бесмисленим санкцијама или поготово ускраћивањем било какве помоћи.
"Ми смо у прошлости имали ситуацију да Српска испуни све услове према ММФ-у, а не испуни ФБиХ. Па, што нису нама тада давали новац и ускратили ФБиХ? Него су чекали да сви заврше свој дио посла, па да се дође до тих средстава", напоменула је Цвијановићева.
Говорећи о могућем санкционисању Мађарске, Цвијановићева је рекла да је "то она тужна слика ЕУ".
"До скора смо слушали причу да треба да санкционишу Пољску, ево сад видим да је то тачно. Европа је збир различитости, то је мото под којим су дјеловали много година, али мислим да су изгубили то своје главно обиљежје - заједништво, заједничко дјеловање у оквиру свих тих различитости", нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, обрачунавање са појединим чланицама зато што нису у главном току или у матици је бесмислено, јер Мађарска је озбиљна земља.
"Имала сам прилику прије неколико мјесеци да будем тамо и да видим на који начин функционишу институције. Мађарска се развија, то је озбиљна држава са озбиљним полугама. На услузи свима на Балкану. И њихове поруке су ишле у том смислу, а то је - овдје треба реално погледати ствари. Не можете искључивати или санкционисати некога. Овдје треба разговарати да се разумије шта је стварни проблем", рекла је Цвијановићева.
С друге стране, додала је она, у Сарајеву према обичају у оквиру овог специјалног рата крену разне приче галама, хистерија, вика, и чим неко мисли другачије од њих направи се нека лоша атмосфера.
"Сарајево ће морати коначно да почне да добија праве лијекове. Та болест која тамо постоји се стално и упорно лијечи погрешним лијековима", навела је Цвијановићева.
Она сматра да треба сви да буду довољно трезвени да разумију да само дијалог и разговор, никакве санкције или малтретирања било кога из окружења, других земаља, неће помоћи БиХ.
"Плашим се да ће БиХ и Сарајево веома брзо бити мјесто, а већ су постали такви, у које нико неће пожељети да дође. Треба да о томе размишља Сарајево зашто је то тако, а не земље около које имају своје ставове и виђење како се треба ријешити нека криза.
"Не можете ви сједити у Сарајеву и причати како се свако ко има неки став мијеша у унутрашње ствари БиХ, а они који су вам дневно овдје и дневно се баве микроменаџментом, дневно диктирају шта треба радити по нашим институцијама, се као не мијешају у унутрашње ствари БиХ. Дакле овдје треба дијалог. Што се тиче ЕУ, свако одговара за своје поступке", поручила је Цвијановићева.
Цвијановић је изјавила да постоји интерес страних инвеститора за улагања у привреду Српске и да су намјерно пласиране лажи о њиховом повлачењу.
Цвијановићева је током данашње посјете производном погону Фабрике обуће "Санино" у Прњавору рекла да, на основу информација које је добила од руководства колектива, код страних инвеститора постоји изражен интерес за наставак сарадње, али и за повећањем обима производње у чему лежи велика пословна шанса.
"Никакве приче нема да се повлаче страни инвеститори, да не желе да послују у Републици Српској. То су неке пласиране лажи", рекла је Цвијановићева новинарима.
Она је нагласила да разумије проблем о ангажовању довољног броја радне снаге, на шта указују власници компаније, али да ће заједничким радом републичке и локалне власти и људи који се баве важним привредним пословима бити обезбијеђено оно што је неопходно за пословање.
"Интерес постоји, жеља да се повећа обим производње, на нама је да овдје створимо додатне претпоставке да се то деси. Највећи залогај или изазов је обезбиједити раднике, али оно што раде локална и републичка власт јесте да се обезбиједи довољна подршка да можемо одржати све те уговоре и да можемо ширити своју производњу", навела је Цвијановићева.
Она је напоменула да у "Санину" ради огроман број људи и да је фабрика огроман ресурс за сваку општину, па и оне веће него што је то Прњавор.
"На републичким и локалним властима остаје обавеза да тијесно сарађују са привредницима, да сви заједно правимо бољи амбијент и коначно видимо резултате тог заједничког рада, а у Прњавору се они виде", истакла је Цвијановићева.
Ово је један од сусрета који, каже, има са привредницима, а најавила је да ће наставити и даље са њима сарађивати и провјеравати све што је важно за економску и привредну будућност Републике Српске.
За данашњу посјету Прњавору је рекла да је то била прилика да се разговара и са начелником и његовим сарадницима о будућим плановима, као и да се сумирају неки заједнички резултати, нагласивши да је много пројекта остало иза њих.
Цвијановићева је навела да је радује то што је од начелника општине чула амбициозан план када су у питању одређени пројекти у инфраструктури.
"То ће значити додатни искорак када је у питању окупљање привредних субјеката на једном мјесту у оквиру пословне зоне и ту сада треба интервенција одређених републичких органа да се убрзају одређене процедуре, да уђемо у конкретизацију тог пројекта", рекла је Цвијановићева.
Грађанима Прњавора је поручила да ће Српска и њене институције радити на рјешавању свих важних потреба, било да је ријеч о инфраструктури, градском језгру или руралном развоју, да ће бити присутни и стајати на услузи свим њиховим потребама.
За промјену скупштинске већине у општини Прњавор, коју сада предводи СДС, Цвијановићева сматра да је то пролазно стање, а апеловала је да ти људи, који сада чине већину, не блокирају одређене пројекте који су најављени и оне које могу да реализују.
"Треба да се поступа у складу са општим интересом општине Прњавор. Нажалост, неке ствари због промјене скупштинске већине и таквог односа и јесу заустављене, али радимо заједно да то деблокирамо", рекла је она.
Власник Фабрике обуће "Санино" Радован Пазуревић рекао је да су данас упознали предсједника Српске са плановима, потешкоћама са којима се сусрећу и изразили задовољство што су до сада имали велику подршку републичких институција, прије свега Владе, захваљујући чему сектор коже, текстила и обуће у посљедњих неколико година биљежи веома добре резултате.
"Индустријска производња је расла стопом од 12,3 одсто. Наша бранша се налази на међународној утакмици, имамо конкуренцију у Азији, Кини, Индији, Индонезији, Пакистану, али и поред свега тога успјели смо на ове просторе довести познате свјетске компаније. Све што у свијету има име када је у питању производња обуће налази се од Дервенте до Котор Вароша", истакао је Пазуревић.
Он је додао да у "Санину" ради 540 радника, а у току је потражња за новим радницима јер су све компаније са којима сарађују најавиле проширење производње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.