Цвијановић: Референдум није у функцији дестабилизације БиХ

Брод - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да референдум о Дану Републике није у функцији било какве дестабилизације или дисолуције БиХ.

"Не знам зашто амбасадори стално потцртавају да се неће дозволити прекрајање мапе БиХ, односно дисолуција БиХ. Нико није расписао референдум о дисолуцији, отцјепљењу, сецесији или било чему другом, већ смо расписали референдум јер желимо да грађани кажу да ли воле, да ли желе и да ли подржавају 9. јануар као датум када се прославља Дан Републике. Не видим потребу да нас упозоравају у вези са стварима којима се ми уопште не бавимо", рекла је Цвијановићева новинарима у Броду.

Одговарајући на питање да прокоментарише јучерашњи састанак са амбасадорима Француске, Италије и Велике Британије, замјеником шефа Делегације ЕУ у БиХ, те замјеником њемачког амбасадора и шефа Канцеларије Амбасаде САД, она је навела да је то био један радни састанак на којем су амбасадори изнијели свој став да нема потребе за одржавањем референдума.

"Предсједник Републике /Милорад Додик/ рекао им је да итекако има потребе за његовим одржавањем и дали смо одређена појашњења у вези са реализацијом саме одлуке суда, као и да постоје два колосијека - један је тај да се одржи референдум јер је он један од корака у функцији спровођења одлуке Уставног суда, а други је да се изврше одређене измејене Закона о празницима у једном дијелу који се односи на одређену обавезност и ништа посебно", истакла је Цвијановићева.

Она је додала да се на тај начин извршава оно што јесте одлука Уставног суда БиХ. "При томе ми, истовремено, желимо да тестирамо, да видимо каква је воља народа, иако можемо предвидјети какви ће бити резултати референдума, али је веома важно да ту вољу народа добијемо кроз једну такву формалну чињеницу као што је референдум", појаснила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да се састанак завршио у добром разумијевању, а свако је имао свој став.

Влада неће разматрати смањење плата

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да закон о платама није никакав услов Међународног монетарног фонда /ММФ/ и нагласила да Влада Српске није и неће у наредном периоду разматрати никакво смањење плата буџетских корисника.
"Закон о платама није никакав услов Међународног монетарног фонда /ММФ/. Ми смо прије отприлике годину дана донијели нови Закон о раду и потребно је да се изврше одређена усклађивања у другим законским и подзаконским актима", рекла је Цвијановићева данас у Броду.

Она је оцијенила некоректним прављење прилога /у медијима/ у којима се наводи да је Влада донијела одлуку о смањењу плата буџетским корисницима, истичући да то није тачно и да Влада ни на једној сједници није разматрала нити коефицијенте, ни основицу, ни било шта што је везано за обрачун плата буџетских корисника.

"Али је Влада разматрала одређене накнаде и на тај начин закључивала колективне уговоре са партнерима - синдикатом и послодавцима. Све оне измјене које су се појавиле у међувремену, а нису све биле смањења, него су била и повећања, односиле су се на одређене накнаде и давања која проистичу као обим права која се утврђују кроз колективне уговоре", додала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, ствар накнада је ствар договора између социјалних партнера - Владе, послодаваца и синдиката.

Цвијановићева је рекла да су у току реформе на основу Реформске агенде која је усвојена прошле године.

"Ми смо почели да реализујемо те реформе, нема ствари које сад треба да реализујемо, а да то од нас тражи ММФ, зато што то радимо у континуитету и морали смо то да радимо и испуњавамо одређене ствари као претходне мјере да би дошло до одобравања аранжмана", навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је у питању још неколико година активности које су чврсто структурисане и које се морају проводити не само зато што постоји аранжман са ММФ-ом него зато што су све те мјере које је тражио ММФ прописане, односно дефинисане Економском политиком коју је усвојила Влада Српске, а потом и Народна скупштина.

Она је подсјетила да је у оквиру тих реформи упућен низ закона, као што је сет закона о борби против сиве економије, што представља једно од централних питања у оквиру Реформске агенде.

"Као такво централно питање које треба да служи увођењу већег реда и дисциплине уопште у друштву је систем плаћања, а исто тако све друге ствари које су се требале односити на растерећење привреде су нешто што нас очекује у будућем периоду", додала је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је предвиђено смањење оптерећења рада, али истовремено да се приходи прикупе на неки други начин, као и да се обезбиједе и јача подршка развојним и инфраструктурним пројектима.

"Владавина права је такође једна од ствари о којој нико не прича, али се полаже много интереса и пажње у оквиру Реформске агенде", навела је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.