Фото: Агенције
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је Предсједништво БиХ данас у више наврата прекршило уставне и пословничке процедуре приликом расправе о именовању чланова Комисије за заштиту националних споменика у БиХ, а да је кулминација било гласање након што је напустила сједницу и оставила је без кворума.
"То више није само кршење процедуре. Ово је једна хајдучија и то нећу дозволити. Неће бити одлуке у којој ви мене прегласавате, јер прегласавате Републику Српску, прегласавате српски народ који има право на своју културну баштину и да је штити онако како жели", рекла је Цвијановићева на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву.
Она је објаснила да је након што је напустила сједницу, на којој није био ни њен овлаштени представник, гласано о листи кандидата за чланове Комисије са четири имена на којој није било приједлога из Републике Српске.
"Нема нове комисије. На снази је стара док год не буде изабрана нека нова, тако што сви имамо право да предложимо", рекла је Цвијановићева и додала да ће она члана Комисије из Републике Српске предложити кад заврши консултације у Српској.
Она је навела да су процедуре прекршене у првом дијелу расправе, а да су уништене приликом гласања, којем нису смјели приступити ако нема кворума.
Цвијановићева је подсјетила да је питање постојања Комисија за заштиту националних споменика БиХ регулисано Анексом осам Дејтонског мировног споразума и додала да је предсједавајући предсједништва Денис Бећировић данас на нелегалан начин хтио да заврши именовање њених нових чланова.
"Наравно да сам морала искористити механизме који су ми на располагању, а то је да се на самој сједници прогласи ова одлука деструктивном по виталне интересе Републике Српске и да кажем да ћу затражити заштиту Народне скупштине Републике Српске која ће о овом питању имати главну ријеч, с обзиром на све оно што се дешевало, материју и теме које смо имали", рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да је расправа о овој тачки дневног реда протекла у лошој атмосфери јер јој Бећировић није дозволио да добије ријеч онако је хтјела, а није дозвољавао ни колегама из Секретаријата да се огласе о томе да је у питању питање спољне политике, већ је узурпирао сва права и овлаштења једне институције која је требало да буде заједничка.
"Ријеч је о осјетљивом питању за сваки народ који живи у БиХ. Да није осјетљиво питање не би било регулисано управо једним од анекса Дејтонског мировног споразума који је предвидио одређене процедуре у почетку, да постоје два страна члана које номинује генерални директор Унеска, док остала три члана именује Предсједништво БиХ", истакла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је једном ранијих од одлука Предсједништва БиХ речено да Комисију чине три члана - један из Републике Српске и два из Федерације БиХ, а да странци више нису потребни.
Међутим, навела је Цвијановићева, Бећировић је одлучио да се након 20 година поново бави враћањем странаца у Комисију чиме би омогућио прегласавање.
"У томе видимо огромну опасност за Републику Српску. Питање је идентитета и заштите националног блага", нагласила је Цвијановићева и додала да ће због тога већ сутра упутити захтјев Народној скупштини Републике Српске за изјашњење о овом питању.
Она је оцијенила да исто као што неко њу прегласава, онда би незаконито прегласавали и члана Комисије из Српске, што би им омогућило српску баштину проглашавати за босанскохерцеговачку или још горе преносити је из српских цркава и манастира у неке друге локације или у неке друге културне институције.
Цвијановићева је објаснила да се Предсједништво дуже од годину дана бави питањем именовања нових чланова Комисије за заштиту националних споменика.
"Покушавала сам да укажем да је задатак Комисије означавање оних добара које треба да добију одређен статусни симбол, а не да се баве урбанизмом, грађењем и другим стварима којима су се настојали бавити", рекла је Цвијановићева и додала да у том периоду није било сагласности у Предсједништву, јер је очито постојала намјера да се странци врате у њен састав.
Она је навела да ни то није проблем, већ што се Бећировић ставио на мјесто тумача шта јесте, а шта није спољна политика.
"Дакле, ово питање је апсолутно квалификовано. Осим што је ријеч о националним добрима, о стварима које су везане за идентитет сваког народа у БиХ, ово питање је везано по више основа и за међународну сферу", истакла је Цвијановићева.
Прво, каже Цвијановићева, ријеч је о Анексу осам који је дио Дејтонског споразума, који је међународни уговор, а то значи међународно право.
"Друго је комуникација која се остварује са страном организацијом, о чему Предсједништво одлучује, а не појединачно један члан и треће је чињеница да се убацују два страна експерта који долазе из окриља Унеска", рекао је Цвијановићева.
Она је истакла да је Бећировић дефинишући одлуку о именовању чланова Комисије без усаглашавања и сагласности у Предсједништву комуницирао са Унеском како би доставили приједлог за своја два члана.
"Два имена није номиновао генерални директор Унеска, већ смо у међувремену именовање добили из регионалне канцеларије у Сарајеву", рекла је Цвијановићева, истичући да од 2001. године Унеско не учесвује у раду Комисије.
Она је додала да је у свему овоме заобиђена у потпуности, а да је на сједници по дискусији члана Предсједништва Жељка Комшића схватила да ни он није знао за Бећировићеву вишемјесечну преписку са Унеском.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.