Чувари невјесте међу планинама

ЖЕЛИМО да чувамо и заштитимо све љепоте Зеленгоре, коју је народ назвао "невјестом" међу планинама - прича предсједник удружења за њену заштиту др Драго Владичић.

Приликом оснивања овог удружења, у фочанском хотелу "Зеленгора" тражила се столица више.

Многи су, чак из далека, дошли да присуствују оснивању "Зеленгорског покрета", удружења грађана који поштују и воле завичајну планину Зеленгору.

- Идеја за оснивање "Зеленгорског покрета" рођена је прије двије године на зеленгорској Пашној пољани, на 1.400 метара надморске висине, гдје су наши преци држали катуне и напасали стада - каже Владичић.

Он је навео да ће удружење, поред очувања природног богатства планине, његовати поезију, српски језик и ћирилично писмо. Заштитни знак покрета је птица соко.

На скупу су се окупили планинари, ученици, студенти, спортисти...

Било је ту и оних који су недавно почели да праве викендице и на Зеленгори, као и одморишта у којима ће примати клијентелу. Сви су, на свој начин, причали бајке о Зеленгори. Једино је уздржан и некако збуњен био најстарији члан "Зеленгорског покрета"- Јевто Калајџић.

Овај крепки старина, који је на прагу деведесете године, више је провео живота на Зеленгори него што неки могу и да замисле.

- Нема планине, мој брате, као што је Зеленгора. Хоћеш пашњаке, на којима расте најмирисније и најљековитије биље - имаш их, хоћеш бистре изворе и потоке - на Зеленгори су, говорио је Јевто омладини, која га је знатижељно гледала и слушала.

Цијели комплекс планине Зеленгоре, која је власништво три општине - Фоче, Калиновика и Гацка, простире се на око 160 квадратних километара.

Њом управља Национални парк "Сутјеска" Тјентиште, који је формиран 1962. године.

- Занимљиво је да у њедрима Зеленгоре данас живи једно једино село Врбница, са петнаестак становника у њему, и њих ћемо све учланити у "Зеленгорски покрет" - каже Фочак Милутин Вујичић, који је рођен у Врбници.

Вујичић сматра да је очување богатстава природе, каквих има Зеленгора, за генерације које долазе, основни смисао удружења.

Лијепу и романтичну Зеленгору украшава девет језера, познатих као "горске очи", размјештених изнад 1.500 метара: Доње Баре, Горње Баре, Бијело, Црно, Орловачко, Бориловачко, Котланичко, Штиринско и Кладопољско језеро. Кажу да је највеће Штиринско, најдубље Котланичко, а најљепше Црно језеро.

Вода и љековито биље

Зеленгора је водом међу најбогатијим планинама, јер је испреплетена бројним поточићима, цурцима, рјечицама, које водом хране Сутјеску и Неретву. На њеним пашњацима расте разноврсно љековито биље. Најпознатије су кадуља, пелин, линцура, енцијан, салеп, маргарита, чемерика...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.