Црвени крст Бањалука од 1912. године до данас

Двадесет и четвртог јуна 1859. године, након битке код Солферина, млади Анри Динан на сјеверу Италије организовао је, заједно са мјештанима, пружање помоћи рањеним војницима.

Три године касније, 1862, изнио је идеју о оснивању националних друштава за помоћ. Убрзо је дошло до организовања Међународног комитета за помоћ рањеницима, који је касније прерастао у Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК).

Принципи

Наредне године, 1863, црвени крст на бијелој подлози прихваћен је као симбол Покрета Црвеног крста. Августа 1864. године усвојена је Женевска конвенција за побољшање рањеника у оружаним снагама у рату. Године 1919. године основана је Лига друштава Црвеног крста (од краја 1991. Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца). Године 1949. настале су четири Женевске конвенције - о заштити рањеника и болесника у оружаним снагама у рату; рањеника, болесника и бродоломаца оружаних снага на мору; ратних заробљеника и цивила у вријеме рата.

Два протокола, као допуна уз горе поменуте Женевске конвенције, прихваћена су 8. јуна 1977. године (међународни оружани сукоби и оружани сукоби који нису међународног карактера). Основни принципи међународног Црвеног крста усвојени су на ХХ међународној конференцији у Бечу 1965. године, а налазе се у Статуту Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумјесеца, који је усвојен у Женеви 1986. Основни принципи су: хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност.

Оснивање друштава

У Србији је 1871. године основано Друштво Црвеног крста Србије. На Цетињу је 1876. формиран посебан Одбор, који је усвојио Правила Црвеног крста Црне Горе. Године 1878. основана су у Хрватској прва национална друштва, односно одбори Црвеног крста (крижа), а у Словенији годину касније.

У Босни и Херцеговини је 1914. године основано "Босанско-Херцеговачко друштво за помоћ и добровољну санитетску његу у рату и у случају опште невоље у мирно доба". Послије Првог свјетског рата, крајем 1921. основано је јединствено Друштво Црвеног крста за Југославију, када је донесен заједнички Програм, а Правила 1923. године, када је Друштво Црвеног крста Краљевине СХС приступило међународној Лиги друштава Црвеног крста.

Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије основано је по проглашењу Краљевине Југославије 1929. године, активно је и успјешно дјеловало до рата 1941, када се распало. Национални комитет народног ослобођења Југославије донио је у мају 1944. године Одлуку о обнављању организација Црвеног крста Федеративне Народне Републике Југославије.

Оснивачка скупштина Црвеног крста Републике Српске одржана је 23. јуна 1992. године, када су усвојени Статут и Програм рада у складу са Основним принципима Међународног Црвеног крста и Црвеног полумјесеца. На нивоу БиХ 2002. основано је Друштво Црвеног крста/крижа, кога чине равноправно двије ентитетске организације - Црвени крст Републике Српске и Црвени криж Федерације Босне и Херцеговине.

Бањалука

Црвени крст у Бањалуци, истовремено и у БиХ, јављају се први пут као хуманитарне организације, као друштва Црвеног крста тек 1912. године. Црвени крст се јавио као нека врста одговора на Балканске ратове 1912-1913. године. Организација, правила, задаци и циљеви дјеловања Црвеног крста у Бањалуци, у раздобљу оснивања и ратова, заснивали су се и остваривали у складу са организацијом, правилима и задацима Српског друштва Црвеног крста. Друштво Црвеног крста Бањалука било је организовано и имало програмску оријентацију, на основу и по угледу на рад сарајевског друштва "Просвјета". За свој рад, Црвени крст Бањалука понио је многа признања и ордења.

Послије ослобођења 1918. године, долази до даље афирмације бањалучког Црвеног крста. Сарадња државних и локалних органа са Друштвом Црвеног крста Бањалука била је од пресудног значаја. Сарађивало се са страним организацијама Црвеног крста и са осталим хуманитарним друштвима.

У раздобљу послије 1928. године, установљен је Дан подмлатка Црвеног крста, 1. децембра сваке године, а 1933. године донесен је Закон о Друштву Црвеног крста. Активно се учествовало у пружању помоћи становништву страдалом у елементарним непогодама. Реорганизацијом државе на бановине основан је Врбаски бановински одбор Друштва Црвеног крста у Бањалуци, који је наставио са успјешним радом све до окупације Југославије од стране Сила осовине априла 1941. године.

Развој

За вријеме Другог свјетског рата престаје са радом Друштво Црвеног крста, а оснива се Хрватски Црвени криж у Бањалуци, који је преузео сву имовину некадашњег југословенског Црвеног крста. Међутим, због недостатака извора скоро је немогуће у потпуности реконструисати рад Хрватског Црвеног крижа у Бањалуци.

При крају Другог свјетског рата, марта 1945. године формиран је у Приједору Иницијативни обор Друштва Црвеног крста за Бањалучки округ, а у мају исте године у Бањалуци је формиран Срески одбор Црвеног крста. Међу фундаменталне задатке Црвеног крста спадало је пружање помоћи пострадалом становништву. Године 1946. донесен је Закон о Црвеном крсту, креиран у духу Женевских конвенција. Посебно значајну улогу Црвени крст је имао у времену послије катастрофалног земљотреса у Бањалуци 1969. За све вријеме постојања у ери социјалистичке Југославије, као и раније, извор финансирања Црвеног крста биле су чланарине и финансијске донације државних и републичких органа.

Распадом СФРЈ 1991-1992. долази и до распада Црвеног крста Југославије и стварања нових, националних друштава. Било је потребно поново изградити мрежу Црвеног крста, односно Црвеног крста Републике Српске, од друге половине 1992. У ратном времену Црвени крст РС отворено је судјеловао у помоћи избјеглим и расељеним лицима, рањеницима, као и у пружању информација о ратним заробљеницима. Послије потписивања Дејтонског мировног споразума долази до стварања мирнодопске активности Црвеног крста Републике Српске, која траје до данас.

Горан Ђуран, (Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.