Црнковић: Еколошки расизам пред нашим очима!

БАЊАЛУКА - На Међународни дан људских права, симболично смо на симпозијуму у Бањалуци подсјетили смо да је једно од основних људских права право на здраву животну средину те у складу с тим и представили рад „Елементи еколошког расизма у оквиру случаја Трговска гора“.

Изјавио је то први човјек Удружења „Грин тим“ из Новог Града Марио Црнковић који је и члан домаћег Експертског тима за борбу против намјера Хрватске да на Трговској гори, уз границу са БиХ, одлаже радиактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране (НЕ) „Кршко“. 

Рад се бави примјеном савремених теоријских приступа еколошком расизму у вези планираног позиционирања различитих типова радиоактивног отпада уз саму границу са БиХ.

Циљ је, како је појаснио, био да се испита да ли се у овом случају могу идентификовати обрасци несразмјерне изложености, институционалне искључености, селективне примјене стандарда и структурне рањивости, које између осталог препознаје савремена литература о еколошком расизму. 

Анализа је била заснована на документованим чињеницама, техничким и научним изворима, међународним конвенцијама и хронологији институционалних активности двије државе.

- Према савременим приступима, еколошки расизам настаје у специфичним околностима када се еколошки терети концентришу на заједницама са смањеном политичком моћи, нижим социоекономским капацитетима и ограниченим приступом информацијама, што су истини за вољу неке од специфичности случаја Трговска гора – рекао је Црнковић, уз нагласак да литература посебно истиче да се ови критерији могу примјењивати и у међународним и прекограничним случајевима ако постоји јасна асиметрија ризика и користи. 

У оквиру истраживања рађена је анализа јавно доступне документације Хрватске, стручних мишљења, научних радова, институционалних преписки и међународних извјештаја. 

- Налази рада указују на то да постоје обиљежја структурног еколошког расизма, који се могу препознавати као посљедице историјских, економских и политичких образаца који обликују расподјелу еколошких ризика. Добијени налази нису пријатна сазнања, али као такви нас обавезују на интернационализацију проблематике, додатна истраживања и покретање правних спорова који ће допринијети одбрани људских права преко 250 000 грађана сјеверозападног дијела БиХ – закључио је Црнковић. 
Ведрана Кулага Симић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.