Човић:Додик ме никад није преварио

Сарајево - Драган Човић, предсједник Хрватског народног сабора, ХДЗ-а БиХ и актуелни предсједавајући Дома народа Парламента БиХ, сматра да су Хрвати у ситуацији када морају демонстрирати јединство.

За Вечерњи лист Човић отворено говори о стању у БиХ, политичким потезима, кандидатури за члана Предсједништва БиХ, програму, проблемима хрватског народа у БиХ и будућности...

Кандидовали сте се за члана Предсједништва БиХ. Постојала је могућност да то не будете управо Ви; на крају сте се ипак одлучили. Зашто?

ЧОВИЋ: То је била тешка одлука. Сви моји лични разлози били су на оној негативној страни. Већ сам био члан Предсједништва, проживио сам политички прогон због тога, моја породица је прошла врло тешке тренутке због мог политичког ангажмана. Дуго сам се ломио, међутим, велик број страначких колега и пријатеља, не само из БиХ него и из Хрватске, од предсједника државе, предсједника Сабора те кључних људи из међународне заједнице, увјеравали су ме да је то једино исправно. Изнијели су очекивање да преузмем изборну кандидатуру јер је најлогичније и најефикасније да челници најјачих странака носе најодговорније дужности.

Шта је на крају превагнуло?

ЧОВИЋ: Оно што је на крају одлучило јест моја процјена да у овом тренутку, у коме се Хрвати у БиХ дословце боре за политички опстанак, на терен морамо изаћи у најјачем саставу. Десет година је у БиХ потрошено на покушаје уништавања Хрвата као политичког народа и то је имало катастрофалне посљедице. Неко је наивно замислио да би поједноставњењем политичке математике у БиХ било лакше створити функционалну државу. Увјерен сам у побједу на изборима. Сигуран сам да ћемо након осам година поново добити хрватског члана Предсједништва БиХ изабраног већинском вољом бирача из хрватског народа.

Чини ли вам се да су проблем Хрвата у БиХ напокон схватили и људи у међународној заједници?

ЧОВИЋ: То је сасвим јасно. Проблем равноправности Хрвата као политичког народа у БиХ је постала легитимна тема разговора. Чак прва. Разумијевање и комуникација из Хрватске у томе су нам били од велике важности.

Када је почео тај обрт?

ЧОВИЋ: Одмах након кризе с успостављањем владе ФБиХ у јануару 2011, кад су на најгрубљи, недемократски и усудио бих се рећи антицивилизацијски начин OHR и неки дипломати у Сарајеву помогли СДП-у да узме власт. Иако су Хрватима у БиХ одузети многи ресурси кључни за развој, преживјели смо и постали јачи.

Какво је тада било разумијевање власти из Хрватске?

ЧОВИЋ: Политика у Хрватској је одмах разумјела о чему је ријеч. Договорена је заједничка изјава тада премијерке Косор и предсједника Јосиповића у којој се јасно тражи да се поштује разлика између појма припадника и представника - није нормално у федералној држави заузети хрватску позицију са 2.000 хрватских гласова, онемогућити судјеловање у власти некоме ко је добио 120.000 хрватских гласова. Од тада се све промијенило. Резултирало је Декларацијом Европског парламента која подједнако опасним доживљава и сепаратизам и унитаризам у БиХ, коју су изнијели хрватски европарламентарци.

Каква је подршка премијера Зорана Милановића те предсједника ХДЗ-а Томислава Карамарка?

ЧОВИЋ: Имао сам сталну подршку премијера Милановића, који је у најтежем тренутку, када су у фебруару избили нереди у БиХ и запаљена зграда ХДЗ-а, дошао помоћи нам ситуацију задржати под контролом. Цијело вријеме имамо и потпуну подршку сестринске странке и предсједника Карамарка.

Колико Хрватска реално треба и може помоћи и БиХ и Хрватима у БиХ?

ЧОВИЋ: Може и треба, можда највише од свих. Хрватска себи не може приуштити било какве догађаје у непосредном сусједству који би темељно угрозили њену сигурност. Чињеница да смо ми један народ који има двије државе основе наш однос посебно одговорним. У Хрватској сви водећи људи у држави разумију у којој се ситуацији Хрвати у БиХ налазе и колико је то противно интересима саме РХ.

Замјерају вам сарадњу с Милорадом Додиком?

ЧОВИЋ: Да, има их који ми то замјерају, а не замјерају нпр. сарадњу с Бакиром Изетбеговићем или другима који представљају своје народе. Срби чине око 36% становништва БиХ, и не може се одлучити мимо њихове воље. С Додиком имам коректан однос, није ме изиграо или преварио. Што за многе друге политичаре у БиХ не могу рећи.

Што ће бити ваш изборни програм?

ЧОВИЋ: Има четири тачке. Прво је добробит Хрвата. Осим покушаја да се Хрвате неутрализира као политички народ, израђено је и низ закона у задње четири године који директно угрожавају, и финанцијски и развојно, подручја гдје су Хрвати у већини. Једна анализа показала је да је хрватским жупанијама, откад је уведен ПДВ, отето око 150 милијона еура. То морамо промијенити. Желим да сви схвате да Хрвати нигдје неће исцурити, да смо европска снага БиХ. Друга тачка је уређење унутарњих односа у БиХ и стварна равноправност конститутивних народа и грађана.

Је ли нужан договор унутар БиХ, што се хитно мора урадити?

ЧОВИЋ: Морамо се унутар БиХ договорити како ћемо не мијењати, него побољшати Дејтон. Нико изван БиХ не може одредити како она треба изгледати. Хитно се мора донијети нови изборни закон, и покушати договорити побољшани успостава управе који ће рефлектовати чињеницу да је БиХ федерална и високо децентрализирана држава. Тренутачни изборни закон у дијеловима је потпуно несувисао. Напримјер, из Босанско-подрињске жупаније (Горажде), у којем живи 25 Хрвата, бира се један у Дом народа. А из Западнохерцеговачке жупаније, у којој живи 97. 000 Хрвата, бирају се два. Уз то, у БиХ се на папиру национални идентитет можете мијењати дословно сваки дан.

Колико је БиХ далеко од европске будућности, како напредовати, приближити се ЕУ?

ЧОВИЋ: Трећа моја амбиција је да као члан Предсједништва БиХ будем један од кључних актера који ће омогућити да БиХ поднесе захтјев за чланство у ЕУ и добије статус кандидата. БиХ нема друге будућности осим европске, и мислим да су Хрвати БиХ, који већ јесу грађани ЕУ, позвани да направе БиХ истински европском државом. То је преважан задатак. И неће бити могућ ако се прије не договоримо. Не о миту о држави, него о стварној, дневно функционирајућој заједничкој држави која ће свима бити добра. Сад је, нажалост, свима готово подједнако лоша. Четврта точка је економија. Ту се мора направити радикалан заокрет. У несређеној држави економија нема шансе за озбиљан развој.

Али и да би се привреда развијала нужан је договор!?

ЧОВИЋ: Да, прво се морамо договорити тко смо и што смо. Јасно се трасирати према ЕУ и одредити приоритете. Мислим да је сада кључно изградити аутоцесту на коридору 5Ц и бх. трасу Јадранско-јонске аутоцесте те одредити стратегију развоја енергетских потенцијала. Тиме бисмо БиХ спојили с Европом. БиХ има велика природна богатства, али је постала заточеник амбиција политичара који изводе социјални експеримент упорно покушавајући свести три народа на један. То је немогуће.

Мислите да је договор могућ?

ЧОВИЋ: Знам да је могућ. Већ два пута били смо надомак рјешења, с Прудским договором и Априлским пакетом, па је "неко" у посљедњи тренутак повукао тло испод нас. Некад ми се чини да има оних који ће радије гледати замрзнути конфликт него је вратити на управљање људима који у њој живе.

Како гледате на функцију високог представника у БиХ?

ЧОВИЋ: Функција високог представника у БиХ престала је бити смисленом. И Венецијанска комисија је то јасно закључила. И сам високи представник недавно је рекао да бонске овласти у БиХ имају грађани, и то је апсолутно тачно. Механизам поратног кризног управљања нема функцију у земљи која жели постати кандидат за чланство у ЕУ. Ниједну државу на свијету није направио нетко извана, осим привремено, силом. Па тако неће ни БиХ.

Изашла је нова анализа Међународне кризне групе. Занимљива су стајалишта око будућности БиХ. Како је коментаришете?

ЧОВИЋ: Анализа Међународне кризне скупине у низ наврата понавља да се у сваком разговору о будућности БиХ треба почети од почетка, а то је чињеница да у њој живе људи који себе дефинишу као припаднике једне од три политичке заједнице. То нитко не може промијенити. Па, и ЕУ је заједница 28 чланица, које су различите, и нитко од њих не покушава направити "кашу" јер би то био крај те исте заједнице.

МКЗ наводи као једно од најједноставнијих рјешења стварање трећег ентитета, чиме би се увела равнотежа односа. Што мислите о томе?

ЧОВИЋ: То је једно од могућих рјешења јер Дејтон је направио државу која је дословно паралелна федерација, и три народа, и два ентитета. Међутим, нама се не допушта нити водити аналитичке разговоре о свим могућим рјешењима јер је нетко у међународној заједници и међу Бошњацима унапријед устврдио да би по њима фантомски хрватски ентитет водио даљњој дезинтеграцији државе. Као да је сада интегрисана? Морамо рационално и смирено, заједно с Бошњацима и Србима у договору, пронаћи најбољи модел модерне федералне високо децентрализиране функционалне државе. Мислим да сама ЕУ има све механизме који нама требају, од супсидијарности до начина гласања који свима даје шансу да равноправно управљају заједницом. Не смију постојати табуи. Границе суверене БиХ су јасне. А административна подјела није никакво ново цртање граница.

Недавно сте рекли да ћете коалирати и са Жељком Комшићем ако буде требало. Одакле такав заокрет?

ЧОВИЋ: Није то никакав заокрет, то је политичка реалност БиХ. Као што тражим и очекујем да други поштују већинску вољу Хрвата у БиХ, обавезан сам поштовати већинску вољу Бошњака и Срба. Тако је у федералним државама. Погледајте како изгледају коалиције у Швицарској и Белгији.

Говорите о градњи инфраструктуре, којим новцем мислите то урадити?

ЧОВИЋ: У оваквој држави никаквим. Зато и кажем, прво морамо направити стварну државу, а онда ће бити једноставније наћи новац. Њемачка канцеларка Ангела Меркел је у Дубровнику недавно јасно рекла да у фондовима ЕУ има нешто мање од 12 милјадри евра за улагање у инфраструктуру у регији. То је озбиљан новац. Европа нам даје шансу, не бисмо је смјели пропустити.

Многи су вас критикорали због одласка у Бусовачу на дочек Кордића?

ЧОВИЋ: Јесу, и ја их разумијем. Критиковали су ме и они који то раде професионално, и људи од којих се то могло очекивати, али су ми своје неслагање изрекли и људи који су ми пријатељи, а не живе у БиХ. Нисам ишао у Бусовачу величати, одобрити или на било који начин заштитити злочин који се догодио у Ахмићима. Он је био ужасан. У БиХ је таквих злочина било превише, и у њима су страдавали и невини Бошњаци и Срби и Хрвати. Нажалост, у БиХ се доживљава нормално да осуђени бошњачки ратни злочинци као што је Расим Делић и други добивају почасти, и нитко се не буни.

Мислите ли да је вријеме да прошлост и сталне оптужбе, пребацивања кривње... коначно оставимо по страни?

ЧОВИЋ: Ишао сам дочекати Дарија Кордића зато што су Хрвати средње Босне од мене очекивали да будем тамо с њима. Кордић је своје гријехе пред судом окајао, оне које је људски суд утврдио. А све остало је између њега и Бога. Ми немамо право судити. Жао ми је ако је некога повриједило што сам био у Бусовачи јер је то протумачио као моју равнодушност према злочину. То није истина. Био сам министар финанција у влади ФБиХ кад су мајке Сребренице требале помоћ, ту кључну помоћ сам им осигурао. Све су невине жртве исте, и свима треба одати најдубљу почаст. Али исто тако нећу допустити да се жртва Хрвата обезвређује. Без Хрвата у БиХ тешко да би било самосталне и суверене и БиХ и Хрватске. Очито је да ми још зацјељујемо, мучимо се да опростимо једни другима. Још траје освета, неким другим средствима. И то није добро.

Политички противници вам замјерају да не подносите конкуренцију, тј. да затирете све покушаје политичког плурализма у Хрвата. Је ли то точно?

ЧОВИЋ: Мени је то смијешно. Не може се у систему гдје се политичка тежина мјери изборним резултатима "затирати" друге. Како бих то направио? Наредио људима да гласају за мене? То су покушаји стварања алибија за лоше резултате. Хрвати су у ситуацији када морају демонстрирати јединство. Зато смо и створили Хрватски народни сабор, кровну институцију која ће на стратешки начин промишљати и проводити одлуке у најбољем интересу Хрвата. Али јединство није исто што и једноумље.

Мислите ли направити промјене и у странци коју водите?

ЧОВИЋ: Желио бих да идуће четири године буду године кључних рјешења. Чека нас помлађивање странке, довођење образованих и амбициозних младих људи који требају од нас преузети терет. Лично се не мислим политиком бавити до изнемоглости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.