Човић тражи реакцију амбасадора јер нема напретка у спровођењу споразума

МОСТАР - Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић затражио је реакцију од међународних званичника који су учествовали у стварању политичког споразума о начелима измјена и допуна Изборног закона БиХ, те политичког споразума о Граду Мостару, јер осим формалне иницијације преговора, још нема напретка у спровођењу одлуке Уставног суда БиХ о представљању конститутивних народа.

Човић, који је предсједник ХНС-а, у писму упућеном амбасадорима наводи да је друштво у БиХ данас више подијељено него прије четири мјесеца када је Споразум потписан и да су мале шансе да ће уопште доћи до његовог спровођења.

Он наводи да недостатку спремности свједоче изјаве и медијски процеси којима се отворено говори против вриједности споразума, а Хрвати се називају националном мањином и пријети им се наметањем политичких представника на свим нивоима.

"На дјелу је отворена кампања против уставне позиције Хрвата, њихових Уставом гарантованих људских, грађанских и политичких права. Ми Хрвати, као конститутиван и уставотворан народ у БиХ, не можемо и нећемо толерисати такав однос, кршење Устава нити ћемо пристати на неуставна рјешења која се намећу", навео је Човић у писму упућеном шефу мисије ЕУ у БиХ Јохану Сатлеру, високом представнику у БиХ Валентину Инцку, те амбасадорима САД, Велике Британије и ОЕБС-а Ерику Нелсону, Метју Филду и Кетлин Кавалек.

Човић у писму истиче да од њих као страних дипломата, који су на одређени начин гаранти провођења потписаног споразума у Мостару, очекује реакцију у смислу подршке заштити уставног поретка, Дејтонског мировног споразума, политичке стабилности БиХ и проналаска компромисног рјешења за провођење преузетих обавеза у смислу измјена Изборног закона БиХ од јуна 2020. године.

Човић истиче да су избори за Град Мостар издвојени изван редовног циклуса, што поново шаље погрешну слику и отвара додатни простор за манипулације изборима у том граду, који је важан центар за све становнике регије, а у њему су и све институције хрватског народа и он за Хрвате има посебан културни и друштвени значај, пише "Вечерњи лист", издање за БиХ.

У писму Човић подсјећа да су се потписинице, а то су СДА и ХДЗ у Споразуму обавезале на спровођење свих одлука Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права које намећу отклањање неједнакости и дискриминације, регулацију питања политичког представљања конститутивних народа на свим административно-политичким нивоима, те уградњу препорука Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС и Венецијанске комисије у изборно законодавство.

"Све наведене ставке, у складу са Споразуму, треба завршити до краја ове године. Ипак, упркос јасно преузетим обавезама, наше искуство, свакодневно потврђено у пракси, јест да СДА и његово руководство не желе реализовати договорено, већ прибјегавају различитим тактикама куповине времена, свјесно избјегавајући и игноришући преузете обавезе", навео је Човић у писму.

Човић наводи да је БиХ постконфликтно и дубоко подијељено друштво, те је због тога организована као консоцијацијска демократија.

"Уставни суд БиХ у својој одлуци о легитимном представљању није могао занемарити ту чињеницу, али се она свјесно занемарује у јавном дискурсу и тиме дезавуира и дијели јавност. Консоцијација не перпетуира сукобе и подјеле, већ их адресира и рјешава. Онемогућава хегемонију, репресију и мајоризацију једног народа над другима. Дакле, имамо систем који је постављен с врло јасном сврхом и циљевима.
Наравно, такав систем, као и сваки други, подразумијева добру вољу, спремност на договор и преданост њиховом поштивању, што већ дуже вријеме недостаје", наводи се у писму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.