Човић: Пељешки мост од интереса за обје земље

Сарајево - Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић поновио је данас да је изградња пељешког моста од интереса, и за Хрватску и за БиХ, истичући да политичари БиХ чине огромну штету изношењем у јавност супротних ставова о овом питању.

Наводећи да је пељешки мост требало да буде изграђен прије шест или седам година, он је рекао да тада није било проблема унутар БиХ у вези са овим питањем.

Човић је подсјетио да су тада одређени технички детаљи моста, али да он није био изграђен због других проблема.

"Сада у БиХ имамо представу у вези с тим. Добили смо декларацију која сигурно не може проћи кроз Дом народа", рекао је Човић новинарима и најавио да ће Дом народа усвојити неку другу декларацију која ће послати неку другу поруку.

Ове наводе он темељи на досадашњој пракси да Дом народа усваја одлуке супротне одлукама Представничког дома.

Човић подсјећа да пројекат изградње пељешког моста финансира ЕУ, што, према његовим ријечима, показује да је ријеч о пројекту који није само од интереса за Хрватску и БиХ, већ и за Унију.

"Осим тога, то је за нас и привредно битно, отвара се могућност изградње пута кроз БиХ у склопу јадранско-јонског коридора", рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ.

Он је навео да чланови Предсједништва БиХ нису успјели на посљедњој сједници да се договоре о уврштавању расправе о пељешком мосту, али да су задужили Секретаријат да достави шта је до сада расправљано и закључено у Предсједништву.

"Надам се да ћемо до идуће сједнице Предсједништва имати извод из записника сједница на којима се разговарало о пељешком мосту", каже Човић.

Када је ријеч о наводима хрватских званичника и обавјештајних служби о постојању 10.000 радикалних селефија у БиХ, Човић је рекао да ће тражити од служби БиХ које имају задатак да брину о безбједности да информишу Предсједништво о стварном стању.

"Гледао сам недавно конференцију за новинаре гдје су најкомпетентнији представници говорили о овом проблему на наиван начин, а онда сам увече гледао коментаре на јавном РТВ систему БиХ који демантују све то", додао је Човић.

Он је оцијенио да се и на тај начин говори колико је БиХ озбиљна земља.

"Једини прави начин јесте да требамо обезбиједити да садашњи ниво те пријетње не иде даље, да заштитимо БиХ на сваки начин, не да се надмудрујемо ко је у праву - тужилаштво, МУП...", рекао је Човић.

Према његовим ријечима, о томе је потребно да БиХ има јединствен став, чиме ће лако одговорити свима који говоре о безбједности у БиХ.

Предсједавајући Предсједништва БиХ сматра да је БиХ далеко од НАТО савеза и да не треба мијешати улазак у НАТО са активирањем Акционог плана за чланство /МАП/ у савезу.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио је у сриједу, 13. септембра, Декларацију којом се од Хрватске тражи да обустави градњу Пељешког моста.

Предсједавајућа овог дома Борјана Кришто изјавила је да усвајање Декларације о Пељешком мосту у овом дому није законски утемељено, те да је, да би она имала правну снагу, потребно да декларацију у истом тексту усвоји и Дом народа Парламентарне скупштине.  

Приоритетно ријешити питање границе

БиХ треба приоритетно да ријеши питање границе, јер док год је оно отворено, БиХ је подложна различитим манипулацијама и стратегијама, изјавио је данас у Сарајеву предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић.
Човић је на конференцији за новинаре изјавио да је о овом питању разговарао недавно са хрватским предсједником Колиндом Грабар Китаровић и пренио јој да је то питање "у тишини договорено" са предсједником Србије Александром Вучићем на нивоу политика.

Када је ријеч о разграничењу БиХ и Србије, Човић је истакао да је сада неопходно да комисије двије земље постигну договор с циљем да до краја године, током узвратне посјете Предсједништва БиХ Београду, буду парафирани документи о граници између двије земље.

Човић сматра да то питање по истом моделу треба ријешити и са Хрватском када је у питању морска граница, али и када је ријеч о сложенијем питању границе око Коренице.

"По сличном концепту како то имамо са Србијом, треба да урадимо и са Хрватском. То је примарни циљ БиХ, а не Србије, Црне Горе до јуче и Хрватске сада", рекао је Човић.

Он је изразио увјерење да ће у октобру бити реализована посјета Грабар Китаровићеве БиХ, што ће бити прилика да се на сто ставе све отворене теме, напомињући да према Хрватској гаји пријатељски однос на исти начин као и са Србијом и Црном Гором.

"Најприоритетнији спољнополитички циљ и стратегија је са сусједима чувати добар однос. Тек онда се може маштати о европском путу и Акционом плану за чланство у НАТО /МАП/ и када ће се отворити та врата", рекао је Човић.

Човић оцјењује да би БиХ направила огроман искорак када би ријешила питање границе.

"Друга питања око имовине, отворена питања радних статуса из деведесетих година прошлога вијека су питања која на нивоу извршне власти треба рјешавати у ходу. Зато смо имали заједничку сједницу Владе Хрватске и Савјета министара и тај посао треба завршити", додао је он.

У Одлуци Предсједништва није дефинисан механизам координације

Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић изјавио је данас у Сарајеву да у одлуци Предсједништва БиХ о прихватању Транспорне заједнице није дефинисан механизам координације и да сматра да је то требало учинити.
Он је на конференцији за новинаре на Међународном аеродрому Сарајево рекао да је у Одлуци Предсједништва о прихватању Транспорне заједнице преписано све што је усаглашено у Савјету министара, а што се односи на позицију ресорних министара на нивоу БиХ и нижих нивоа власти.

Човић је истакао да то значи да ресорни министри морају заједно доносити одлуке, које се тичу и даљих пројката и свих одлука о Транспортној заједници.

Предсједавајући Предсједништва БиХ је одговарајући на новинарско питање рекао да сматра да је могуће позитивно ријешити јучерашњи захтјев Владе Републике Српске, који се односи на имовину бањалучког аеродрома.

"Причамо о бањалучком аеродрому, у чему је разлика у мостарском, тузланском, сарајевском аеродрому? Нема никакве разлике, што значи да се морамо договорити шта ћемо са оним што нам не треба за свакодневницу како је ми доживљавамо у овом дијелу активности", рекао је Човић.

Он је нагласио да највећих дио тих простора није у функцији за аеродромске активности, истичући као примјер да се дио аеродрома у Мостару користи за неке потпуно друге сврхе, као и да ће се војна структура аеродрома морати уступити Министарству одбране БиХ.

"Све друго што је цивилно, а то је 80 одсто треба једноставно ставити у комерацијалне сврхе", навео је Човић.

Он је истакао да је већ било разговора са представницима франкфуртског аеродрома и представника из Кине, који су заинтересовани за инвестирање, те да је већ остварена комуникацију са властима у БиХ.

"Јасно је, међутим, да нико неће да инвестира без јасних ставова о имовини и власничке структуре", рекао је Човић.

Он је изразио увјерење да ће на сличан начин бити рјешавано питање аеродрома у Тузли и Бањалуци, напомињући да не жели да прејудицира ставове Предсједништва БиХ.

"Експерти и струка ће рећи своји. Али нема никаквог разлога да дио простора било којег аеродрома, који је комерцијалне природе на буде укњижен на аеродром који га корстити", додао је он.

Влада Републике Српске задужила је јуче Министарство саобраћаја и веза и "Аеродроме Републике Српске" да поднесу захтјев Предсједништву БиХ да се дио некретнина, које су у фактичкој власти Аеродрома Бањалука, прогласи као неперспективна војна имовина, а након тога ће надлежни органи провести поступак у складу са важећим прописима, како би се те некретнине укњижиле као власништво "Аеродрома Републике Српске".

Министарство саобраћаја и веза и "Аеродроми Републике Српске" задужују се и да покрену процедуру за укњижбу некретнина потребних за одвијање дјелатности аеродрома у Бања Луци у корист предузећа "Аеродроми Републике Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.