Човић: Хоће да посвађају Србе и Хрвате

Бањалука - Хапшења у Орашју покушај су да се вјештачки изазове хрватско-српска нетрпељивост, рекао је Драган Човић, хрватски члан Предсједништва БиХ, у изјави за "Независне новине" уочи његове посјете званичном Загребу.

Како је рекао, посебно је незадовољан због тајминга хапшења послије посјете новог хрватског премијера Андреја Пленковића БиХ и покушаја да се с економских тема и европског пута пажња скрене на прошлост.

 "И моја посјета Загребу, иако је била раније планирана, требало је бити европски пут и господарска сурадња између наше двије земље. Сад ће, нажалост, посјета примарно бити посвећена случају 'Орашје'", каже Човић, који очекује да Суд БиХ, који ће о том питању одлучивати, "пусти на слободу те часне људе да своју част доказују са слободе".

"Морамо једноставно из овог извући лекцију да 23 године након неких догађања поновно из неких разлога нетко креира неповјерење у БиХ.

Поносан сам на вриједности домовинског рата и, наравно, желим на врло јасан начин поручити свим нашим бранитељима да ћемо заштитити њихово достојанство и част", каже Човић.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина РС, пак, тврди да се реакцијом поводом хапшења у Орашју ради о покушају званичне Хрватске да избјегне "терет" удруженог злочиначког подухвата.

Тврди да су сви злочини о којима се говори документовани и да Центар којим руководи посједује обимну документацију о 56 логора за Србе на подручју Посавине, у којима је, како тврди, 1992. и 1993. године смртно страдало око 3.000 Срба, укључујући жену и дјецу.

"Али тачан број логораша немогуће је утврдити. Око 286 лица води се као нестало, а у већини случајева су ти људи предмет ратног злочина. Овдје се ради о удруженом злочиначком подухвату јер је постојао план који је дошао из Хрватске", тврди он.

Како је истакао, постоји документ из којег је видљиво да је заповједништво Хрватске војске у Славонском Броду издавало потврде за силовање жена српске националности.

"У документу се истиче да се те Српкиње приводе ради пружања сексуалних услуга и, ако буду пружале отпор, да се примијени сила. То јасно говори да је све било дио система и да је то потписало лице које је имало овлаштења у Републици Хрватској", истиче Којић.

Иако Тужилаштво БиХ није изричито написало да се ради о удруженом злочиначком подухвату, Којић тврди да се у оптужници изричито наводи дјело злочин против човјечности и да то подразумијева управо удружени подухват.

"Зашто они то нису тако квалификовали и шта су хтјели да кажу - не знам, али сваки правник тачно зна да квалификација злочин против човјечности значи да је постојао организовани план", наводи он.

Човић, с друге стране, истиче да сваки злочин треба бити процесуиран, али да у овом случају нема удруженог злочиначког подухвата, те да за те злочине требају одговарати они који су их починили.

"Злочина је било на свим странама и на свим просторима, али не може се томе приступати овако селективно и покушајем да се удружени злочиначки подухват уведе као феномен на којем би се онда градиле даље оптужнице и наредних десет година земљу држало у оковима рата", наводи он.

Иначе, иако је до хапшења десет припадника бившег Хрватског вијећа одбране дошло прошлог понедјељка, реакције не престају ни у Хрватској ни у БиХ.

Анте Шпрље, хрватски министар правде, у емисији "Отворено" Хрватске телевизије је рекао да би правосуђе те земље могло почети отварати истраге и подизати оптужнице против бивших команданата Војске РС и Армије РБиХ који су као официри ЈНА учествовали у "агресији" на Хрватску, али и против одговорних за бројне непроцесуиране злочине над Хрватима у БиХ.

Политички коментатор Твртко Миловић за "Хрватски медијски сервис" рекао је чак да би било потребно увести визе за кориснике бх. пасоша при уласку у Хрватску, јер, како је истакао, Хрватска не може дозволити да "убојице њених суграђана неометано љетују и пролазе кроз Хрватску сваке године".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.