Чланством у NATO-у до стабилности

Бањалука - Процес интеграције земље у Сјеверноатлантски савез (NATO) најбоља је могућност да та земља оствари своје и одговори на интересе и потребе својих грађана, а у процесу приступања земља пролази кроз низ реформи којима се долази до стабилнијег система.

Казала је то портпарол NATO штаба у Сарајеву Инес Кубуровић и додала да идуће године овај савез слави 65 година постојања.

- Процес интеграције једне земље је најбоља могућност да земља оствари своје интересе и одговори на интересе и потребе својих грађана. У процесу приступања земља пролази кроз низ реформи, а у случају БиХ ове реформе би наступиле послије активирања Акционог плана за чланство и оне би помогле да се, не само изгради транспарентнији, ефикаснији и активнији систем, већ и реформе од којих би корист имало цијело друштво - рекла је Кубуровићева.

У Министарству иностраних послова БиХ истакли су да је NATO удружење држава формирано око заједничког интереса и настало као савез равноправних држава, у који земље улазе добровољно и одлуке доносе консензусом.

- NATO је настао из нужде, јер у том моменту блок који је заступао другачије виђење изградње друштва, кроз колективизам и контролу економије и грађана, био је неупоредиво јачи у војном смислу од свих појединачних држава западне Европе - истакли су у овом министарству и додали да је ово слободно удруживање заинтересованих држава одредило касније функционисање, циљеве и односе међу чланицама.

NATO данас има 28 чланица, а државе оснивачи су земље које су 4. априла 1949. године у Вашингтону потписале Сјеверноатлантски уговор. То су Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Уједињено Краљевство и САД.

Послије хладног рата NATO-у су се прикључиле и друге државе.

Грчка и Турска су приступиле организацији у фебруару 1952, а Западна Њемачка је то учинила 1955. године, да би уједињењем Њемачке 1990. године и Источна Њемачка постала дио пакта. Шпанија је приступила 30. маја 1982. године, а бивше чланице Варшавског пакта - Пољска, Мађарска и Чешка Република су приступиле савезу почетком марта 1999. године на самиту којим је обиљежавана његова педесетогодишњица.

И почетак новог миленијума обиљежен је приступањем земаља NATO-у. Своје мјесто под окриљем пакта током 2004. године су добиле Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија. Пет година касније чланице су постале и Хрватска и Албанија.

Главна одредба уговора између држава чланица је да се све оне слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица у Европи или Сјеверној Америци сматрати нападом на све чланице. Правна основа за проширење чланства NATO-а налази се у члану десет уговора, у коме се наводи да чланице могу, једногласном одлуком, позвати било коју другу европску државу да помогне остварењу начела Уговора и да допринесе безбједности сјеверноатлантског подручја приступањем овом уговору.

Темељна начела нове NATO политике проширења усвојена су током 1995. године, у документу под називом Студија о проширењу NATO-а. У њој се наводи да проширење представља даљи корак према основном циљу, односно јачању безбједности и унапређењу стабилности у евроатлантском подручју.

Зашто NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" објавиће серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем том савезу, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.