Чиновници не штеде на луксузу

Сарајево - Институције БиХ завршиле су прошлу годину са дефицитом од 53,63 милиона марака, а ревизори су открили и бројне неоправдане и неразјашњене трошкове, проблематична запошљавања и јавне набавке, због чега је извјештај о извршењу буyета институција за 2011. годину добио негативно мишљење.

У извјештају Канцеларије за ревизију јавног сектора БиХ, који је у посједу "Гласа Српске", наведено је да су приходи за финансирање институција БиХ у прошлој години износили 848,86 милиона марака или 94 одсто у односу на планиране, а расходи 902,49 милиона или 99,7 одсто плана. Због тога је буyетски дефицит износио 53,63 милиона марака.

Пропусти

Ревизори су истакли да је вишак расхода над приходима покривен из акумулираног вишка прихода над расходима из претходних година. Наведено је да Министарство финансија и трезора БиХ није кроз систем главне књиге трезора обезбиједило тачно исказивање акумулираног вишка прихода над расходима, нити књижило његов распоред.

- Према нашем мишљењу, финансијски извјештаји о извршењу буyета институција БиХ не приказују истинито и објективно стање имовине и обавеза закључно са 31. децембром 2011. године и резултате пословања, тако да извршење буyета за ту годину није у складу са прихваћеним оквиром финансијског извјештавања - наводе ревизори.

Истиче се да финансијске трансакције и информације приказане у финансијским извјештајима нису биле у свим значајним аспектима усклађене са одговарајућим законима и прописима, што је наведено у основи за негативно мишљење.

Ревизори подсјећају да су буyетска средства у прошлој години користиле 73 институције на нивоу БиХ и да је у њима било запослено 22.039 особа. Највећи број запослених имало је Министарство одбране - 9.965.

Наглашено је да при доношењу буyета за 2011. годину нису поштоване процедуре, те да је привремено финансирање током читаве године својеврстан преседан.

Утврђено је да ни три године од усвајања закона о платама и накнадама нису усвојена подзаконска акта која регулишу питање издатака за возила, репрезентацију и службене телефоне, мада је рок за то према закону који је донесен у јулу 2008. године био шест мјесеци.

Ревизори су установили да не постоје ни правила којима би на систематски начин био утврђен оквир потрошње и понашања у институцијама и да планирање и извршење буyета није у довољној мјери засновано на плановима и резултатима рада.

Трошкови

Институције БиХ су највише новца потрошиле на бруто плате и накнаде запослених за које је у прошлој години издвојено 522,4 милиона марака. Уговорене услуге плаћене су 44,4 милиона, превоз запослених 25,9 милиона, а за накнаде путних трошкова издвојено је 16,5 милиона КМ. Издаци за ПТТ услуге износили су 9,8 милиона, од чега је на фиксне телефоне потрошено 4,2 милиона, а на мобилне 2,1 милион КМ.

Ревизори су уочили да постоје различита рјешења за поједине позиције радних мјеста, иако није било промјене прописа или систематизације на тим радним мјестима. Као примјер наводе Управу за индиректно опорезивање и Aгенцију за рад и запошљавање.

Ревизори констатују да у институцијама не постоје стандарди потрошње и понашања.

- Када су у питању одређене категорије расхода, на примјер набавка и коришћење службених возила, набавка компјутерске опреме, коришћење услуга репрезентације и хотелског смјештаја, нужно је увести и израдити стандарде и правила потрошње - наводи се у извјештају.

Додаје се да одређене институције без аргументованих доказа и анализа оправданости искључиво купују скупљу и квалитетнију опрему, вишу класу возила, чешће мијењају возни парк и компјутерску опрему, запослене на путовања шаљу бизнис класом, изнајмљују хотеле виших категорија, на путовања шаљу већи број лица него што је неопходно, присуствују свим семинарима и конференцијама, а да су ефекти тих трошкова често под знаком питања и дискутабилни.

Ревизори су истакли да је присутан домино ефекат код потрошње и понашања буyетских корисника, јер се исти пропусти појављују на више адреса.

Истакли су да се у институцијама БиХ уводи пракса запошљавања путем уговора о дјелу, што је нетранспарентно, а утврђени су и значајни недостаци када је ријеч о јавним набавкама.

Констатовано је да значајан број препорука датих у ранијим извјештајима о обављеним ревизијама о извршењу буyета није испуњен, а у неким случајевима се не поштују и не реализују ни закључци Парламента БиХ упућени извршној власти који су произашли из препорука ревизора.

Коментари

Ревизори су нацрт извјештаја о извршењу буyета за прошлу годину прослиједили институцијама БиХ, али је коментаре на нацрт доставило само Министарство финансија и трезора.

- Већина коментара на нацрт била је у форми образложења и описа активности које ће бити предузете у неком будућем периоду, што значи да готово ниједна препорука ревизора није испоштована - констатују у Канцеларији за ревизију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.