Циљ није порицање злочина, већ пуна истина

Бањалука - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да трајна обавеза Републике Српске мора бити утврђивање потпуне истине о догађајима у и око Сребренице у периоду од 1992. до 1995. године, истичући да је немогуће да је истина о дешавањима у Сребреници концентрисана само на седам дана у јулу 1995. године, како су то креирали представници међународне заједнице.

Додик је у петак у Бањалуци присуствовао отварању дводневне Међународне научне конференције под називом “Сребреница, стварност и манипулације”, која је окупила еминентне стручњаке из Русије, САД, Њемачке, Израела, Италије, региона и БиХ, а одржава се с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

- За истину је неопходно сагледати цијели рат, страдања свих народа, али и историјске процесе. Неопходно је утврдити чињенице, а не бавити се интерпретацијама догађаја као што неки чине. За истину никада није касно и зато о њој морамо говорити, али и организовати научне скупове као што је овај. Они који су починили злочине морају одговарати, али се нико не смије бавити манипулацијама као у случају Сребренице - оцијенио је Додик. Он је истакао да осуђује злочине и подсјећа да нису одговарали они који су их починили над Србима у сребреничкој регији, Сарајеву и осталим мјестима.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, која је такође учествовала на конференцији, истакла је да је потребно да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, у периоду од 1992. до 1995, посматрају у цјелини јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године. - Ако на интернет претраживачу укуцамо ријеч “Сребреница”, прво што ће нам понудити јесу текстови и чланци о страдању Бошњака, о судским процесима и пресудама за злочине над Бошњацима, као и фотографије Меморијалног центра у Поточарима. Та су страдања била тешка, а сваки злочин заслужује осуду, као што и свака жртва заслужује поштовање. Нажалост, у случају Сребренице постоје признате и непризнате жртве, па би тако неки необавијештени истраживач могао закључити да је прије 11. јула 1995. године на том подручју владао мир и да прије тог дана није испаљен ни један једини метак - рекла је предсједница Српске.

Она је оцијенила да није довољно то што се у Републици Српској зна да је таква интерпретација непотпуна, нетачна, злонамјерна и плански конструисана уколико се не будемо борили да истина изађе ван наших граница.

- Није циљ ни ове конференције, ни било које друге расправе о Сребреници да се поричу злочини које су починили поједини припадници српског народа, али истовремено нико не треба очекивати да се може толерисати злонамјерна конструкција чији је циљ да геноцидном буде проглашена Република Српска или народ који је у прошлости неколико пута био суочен са стварним покушајима истребљења - нагласила је Цвијановићева.

Организатори конференције су Организација старјешина ВРС, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, а међу учесницима су и публициста из Санкт Петербурга Виктор Безрученко, историчар и публициста из Аустрије Ханес Хофбауер, као и амерички писац и публициста Џаред Израел.

Забрана мишљења

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку и један од организатора конференције, Миливоје Иванишевић, рекао је да је у сребреничком крају од 93 српска насеља уништено 81, а да је од 9.390 мјештана, након похода муслиманских снага, остало 860. Угледни београдски адвокат Тома Фила упозорио је да се у једном дијелу БиХ и на Косову припрема закон о забрани порицања злочина у Сребреници и Рачку.

- Али, дајте да нам не забране да мислимо - поручио је Фила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.