CIA најавила и Олују

Загреб - CIA најавила војно-полицијску акцију Хрватске војске "Олуја" у јулу 1995. године и презицно предвидjела развој догађаја у ослобађању тадашње САО Крајина.

Током те акције из Хрватске је избjегло више од 200.000 Срба, док је више од 2.000 њих убијено или нестало.

"Све веће повjерење Загреба у своју војну снагу и увjерење да ће за реинтеграцију подручја под српском контролом бити потребна сила највjероватније ће навести Хрватску да ове јесени покуша да заузме веће дијелове УН-ових сектора Сјевер и Југ, али тешке борбе око Бихаћа и у Посавини, као оружане провокације крајишких Срба могле би изазвати хрватску офензиву и до средине љета", пише у документима Посебног одјељења CIA за Балкан од 21. јула 1995. године", наводи се у анализи CIA, јавила је агенција Хина.

Америчка тајна служба је, како се наводи, процјењивала да би Загреб за главни напад радије причекао јесен, али тешке борбе у БиХ, посебно око Бихаћа и у Посавини, или оружане провокације крајишких Срба могле би да подстакну хрватску офанзиву до средине љета.

Наводи се и да је Загреб још гајио "неке наде" за политичким рјешењем, али да је "све више вероватно да ће због недостатка напретка на политичком плану прибјећи сили".

Аналитичари CIA сматрали су да ће борбе у Крајини бити најтеже од 1992, а њихово увјерење да ће Београд притећи у помоћ крајишким Србима испоставило се као погрешно.

CIA је, наиме, вјеровала да ће тадашња ЈНА послати бар повећану логистичку подршку, заједно с неким специјалним снагама и "добровољачким" јединицама како би се помогло Србима из тадашње САО Крајине.

Међутим, у извјештају датираном 5. септембра исте године, CIA је признала да је "Милошевићево препуштање крајишких Срба у секторима Југ и Сјевер хрватским снагама запањујуће с обзиром на његово националистичко становиште".

CIA је оцијенила да је понашање Београда током "Олује" "изазвало занемарљив протест становништва, успркос доласку скоро 200.000 избјеглица из Крајине у највећем српском поразу откако је њемачки Вермахт прегазио Југославију у само седам дана у априлу 1941. године.

CIA је, према документу из јула 1995. процијенила да Хрватска "за сада" неће напасти српске положаје у сектору Исток, како не би изазвала Београд. CIA је тада оцијенила да би "југословенска" војска, дјеломично мобилизована , у источну Славонију могла упутити 22.000 војника са 700 тенкова и тешким наоружањем.

Открива се да је Хрватска била под међународним притиском да се суздржи од Олује, али и да се очекивало да тај притисак неће уродити плодом.

Притом, додаје се, CIA напомиње да ЕУ наставља с економским притиском на Загреб, када је Бон 16. јула званично упозорио Загреб да ће нова војна акција (претходно је изведена акција Бљесак) угрозити преговоре о споразуму о трговини и сарадњи с Европском унијом и учествовање у помоћи програма PHARE".

"Међународни притисак на Загреб ће вjероватно утицати на временски след и тактику, али не и на стратегију. Све већа фрустрираност међународном заједницом учврстила је становиште Загреба да ће Хрватска морати да дjелује сама како би рjешила проблем Крајине, а та фрустрираност је, барем привремено, умањила утицај Запада на одлуке Загреба", пише у извjештају.

CIA је, међутим, била увjерена да ће "Загреб својим кључним западним савезницима, САД и Њемачкој, дати ограничено упозорење прије покретања неке главне офанзиве".

"Загреб ће свакако, као што је то чинио и прије, снагама УН-а издати упозорење барем сат времена прије неизбјежног напада како би се број жртава међу УН-овим особљем свео на минимум", пише у једном од извјештаја CIA.

Тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман је вјеровао, забиљежили су аналитичари CIA, да брза акција у секторима Сјевер и Југ "неће трајније наштетити Хрватској у односу с међународном заједницом и ЕУ".

"Како би то обезбједила, Хрватска ће покушати да минимализује перцепцију 'етничког чишћења', али ће јој бити теже него у сектору Запад јер сектори Сјевер и Југ имају знатно већи број српског становништва....Загреб већ припрема јавно оправдање за војну акцију против крајишких Срба", написали су аналтиичари америчке тајне службе.

CIA наводи да је Хрватска планирала "брзу" војну акцију како би главне циљеве ХВ заузео у року од 72 сата.

CIA је тада, како се наводи, предвидјела да би "борбе дужег трајања највјероватније подстакле Србију на умјешаност великих размјера".

"Али брза, одлучујућа побједа Хрватске би Београд суочила са свршеним чином, чиме би подршка 'југословенске' војске у спашавању сектора Сјевер и Југ била врло мало вјероватна", закључује се у једном од око 300 извјештаја CIA са којих је скинута ознака тајности, а који преноси Хина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.