Четврт вијека од егзодуса: Сарајевски Срби поднијели највећу жртву за стварање Српске

СОКОЛА - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је данас у Сокоцу, гдје је обиљежено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба, да су Срби из Сарајева поднијели највећу жртву стварања Републике Српске.

Вишковић је истакао да су сарајевски Срби два пута страдали – у одбрамбено-отаџбинском рату бранећи своја огњишта, а други пут послије потписивања Дејтонског споразума.

- Ово велико страдање никада и нико не смије заборавити. Морамо се увијек окупљати на овај дан, људски се поклонити и захвалити за све жртве за стварање Републике Српске - рекао је Вишковић новинарима.

Он је поручио да је Република Српска једини залог опстанка Срба на овим просторима, због чега је потребно све урадити да би је сачували.

Подсјетивши да се данас навршава 25 година највећег егзодуса који се десио Србима који су вијековима живјели на простору данашњег федералног Сарајева, Вишковић је рекао да су тада Срби из шест општина које су послије Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ морали да напусте своја огњишта, иако су их за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата уз велике напоре и жртве одбранили.

Премијер Српске је нагласио да су се Срби бојали за себе, своје породице и одмазде према свим припадницима српског народа због чега су морали у најтежим временима да све напусте и крену у велику неизвијесност.

- Многи су ископавали гробове у страху да не би били девастирани и носили са собом посмртне остатке својих најмилијих  - рекао је Вишковић.

Он је поручио да је Српска гарант опстанка Срба на вјековним огњиштима и да се зато треба борити да буде сачувана, без обзира на сва искушења и притиске.

- Ми који представљамо институције морамо бити спремни да то све изнесемо ради очувања Српске и тако ћемо радити и у наредном периоду - рекао је Вишковић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је 16. март један од значајних датума који говоре о томе колико је српски народ дао да би се створила Република Српска, а да је сигурно најзначајнији датум за Србе Сарајева и Сарајевско-романијске регије.

Ћосић је навео да су сви Срби који су бранили и стварали Републику Српску одбранили своја огњишта, а да су сарајевски Срби одбранили огњишта и потом морали да их напусте.

Он је подсјетио да је 120.000 људи учествовало у највећем мирнодопском пресељењу са једне територије послије Другог свјетског рата.
Ћосић је изјавио новинарима на Војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу, гдје су сахрањени бројни борци погинули на сарајевском ратишту, те да је њих више од 4.000 дало животе за стварање Републике Српске.

Он је додао да су потом сарајевски Срби дали све што су имали да би Република Српска била створена и да је тај мирнодопски потез био залог за Српску.

- Три периода су јако карактеристична задњих 30 година за Србе Сарајева - период одбране и стварања Српског Сарајева, период егзодуса и потом период поновног уздизања, поновног стварања Источног Сарајева - нагласио је Ћосић.

Он је рекао да данас 65.000 становника Источног Сарајева са поносом чувају сјећање на оно што су стварали генерацијама у Сарајеву које је брањено и одбрањено, које се морало потом напустити.

- Данас заједно са институцијама Републике Српске градимо Источно Сарајево, градимо овдје нови живот и никада нећемо заборавити да смо огромну жртву дали за стварање и развој Републике Српске - поручио је Ћосић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних зочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да је егзодус сарајевских Срба посљедица етничког чишћења српског народа из Сарајева.

- Срби су у граду Сарајеву страдали на најбруталнији начин, а у самом Сарајеву било је 211 логора кроз које су прошли најгоре облике тортуре - од мучења, силовања, злостављања, убијања, а што је констатовала и Међународна независна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву - рекао је Којић Срни.

Он је рекао да су се сарајевске политичке, војне и полицијске власти према српском становништву у Сарајеву опходиле као да су стављени изван закона, а међу првим убијеним Србима били су истакнути љекари, професори и академски грађани, како би послали јасну поруку свим Србима у Сарајеву шта их чека.

Којић каже да је етничко чишћење Срба у Сарајеву започето убиством старог свата на Башчаршији, затим убијањем српске интелектуалне елите у Сарајеву, а окончано је егзодусом послије потписивања Дејтонског мировног споразума када је више од 120.000 Срба напустило своја огњишта.

Он је напоменуо да је приликом недавног презентовања извјештаја Међународне независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, чији је предсједник Рафаел Израели, наведено да је српска заједница уништена у тоталитету.

- Данашње обиљежавање је, нажалост, присјећање на једно етничко чишћење Срба из Сарајева које није добило судски епилог - истакао је Којић.

Он је подсјетио да је, према званичном попису жртава, Републички центар утврдио да је више од 7.100 Срба Сарајевско-романијске регије у рату убијено и страдало, од чега је више од 3.000 цивила.

Прије 25 година око 120.000 сарајевских Срба морало је да напусти своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.

Српски борци Сарајевско-романијске регије током одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.

За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.