Четрнаест година од почетка егзодуса Срба и бомбардовања СРЈ

Приштина - Агресија NATO снага на Савезну Републику Југославију 1999. године означила је и почетак егзодуса око 250.000 Срба са Косова и Метохије. Косово је послије бомбардовања, а касније и мартовског погрома 2004. године, у великој мјери очишћено од Срба. Имовина програних Срба је отета и узурпирана.

Српске цркве и манастири су рушени, спаљивани, а обнављани су под изговором да је ријеч о Косовској вјерској баштини.

Бивши лидер косовских Албанаца Ибрахим Ругова тада је изјављивао: "Нисмо ми рушили цркве и манастире, ми смо рушили објекте које је изградио Слободан Милошевић у намјери да Косово претвори у српско упориште без Албанаца".

Косово је постало мека криминалцима за трговину оружјем и дрогом, а проституција је постала саставни дио живота "демократизованог" косовског друштва.

За кријумчарење хероина, оружја и људи, као и за трговину људским органима извјештај некадашњег извјестиоца Савјета Европе Дика Мартија тешко је оптужио премијера самопроглашеног Косова Хашима Тачија и Дреничку групу.

Србима који су остали да живе на својим огњиштима, осим безбједности, угрожено је и здравље, јер је ово подручје засипано бомбама са осиромашеним уранијумом.

На југу Србије и на Косову и Метохији обустављена су истраживања, па посљедице онога шта је оставило NATO бомбардовање нису познате. Познато је да је више италијанских војника, стационираних у регион Пећи и Ђаковице, обољело од рака и да је више десетина одбило службу на Косову и Метохији.

Одлука да на данашњи дан, прије 14 година, почне агресија NATO алијансе на Савезну Републику Југославију донесена је без одлуке Савјета безбједности УН.

Снаге 19 земаља чланица NATO-а почеле су 24. марта 1999. године ваздушну кампању уништавања циљева у Савезне Републике Југославије.

Операција је названа "Милосрдни анђео" и трајала је знатно дуже него што су то биле процјене да ће "интервениција" потрајати само неколико дана због "хируршке прецизности" и надмоћи алијансе.

Отпор жртве "Милосрдног анђела" тада је помјерио најављену прославу 50 годишњице NATO алијансе за мјесец дана, а бомбардовање за још пуна два мјесеца.

У планирању напада NATO-а изабрани су приоритетни циљеви, уређаји за противваздушну одбрану, командна мјеста, репетитори и складишта оружја, муниције и горива, у зависности од конкретног војног налога и актуелне војне ситуације.

Савезници су направили и планове за заузимање Косова и за копнени улазак у Србију, планиране су и трупе које би се морале пребацити из Америке у Европу.

Припреме су трајале дуго, а могућности NATO-а, како је касније објелодањено, провјерене су у бомбардовању положаја Војске Републике Српске за вријеме рата у БиХ.

Почетку агресије претходили су оружани сукоб између српске полиције и побуњених Албанаца у селу Рачак на Косову 15. јануара 1999. године, а онда и безуспјешни преговори у Рамбујеу у фебруару 1999. године.

То је тадашњем генералном секретару NATO-а Хавијеру Солани било довољно да 23. марта 1999. године изда наређење о почетку напада на СРЈ.

Истог дана је тадашњи југословенски премијер Момир Булатовић прогласио непосредну опасност од ратног стања, а сутрадан је у 19.44 часова пала прва бомба.

Током 79 дана ваздушних напада убијено је најмање 2.500 људи, а рањено и повријеђено више од 12.500, међу којима 2.700 дјеце.

Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара.

Разарања су била систематска. Гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати.

На мети NATO-а нашли су се градови и села, болнице, школе и дјечија обданишта, избјеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, па чак и затвори.

Остаће запамћена изјава портпарола NATO савеза Џејмија Шеја: "Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити". /крај/нз/мсб

Патријарх Иринеј служио помен

Београд - Његова светост патријарх српски Иринеј данас је у цркви Светог Саве на Врачару у Београду служио помен страдалима у NATO бомбардовању Савезне Републике Југославије. "Данас се сјећамо наших суграђана који су прије неколико година пострадали од злочиначких руку", рекао је српски патријарх након помена.

Патријарх Иринеј је истакао да су они који су сијали смрт из њима познатих разлога лишили живота на стотине људе само зато што су "то што јесу, што припадају вјери православној и што су православни Срби".

"Нека им Господ опрости, јер нису знали шта раде. Нека Господ сачува наш народ и све друге народе од таквих злих дела, поготово оне који страдају недужни", нагласио је патријарх Иринеј.

У свим храмовима Српске православне цркве данас ће бити служен помен пострадалима у NATO бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године, када је погинуло око 2.500 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.