Чему НАТО служи данас?

Размимоилажења између САД и европских партнера по питању НАТО-а односе се прије свега на дефинисање питања - чему служи тај савез данас.

То је оцјена војног аналитичара Александра Радића донијета на основу самита Алијансе одржаног у Лондону.

“Алијанса је снажнија него прије, није спорно да њене чланице имају највећи војни потенцијал, без обзира на све теорије које говоре да неке друге силе јачају, али проблем је у дефиницији задатака који морају да се промјене, јер у овом тренутку није јасно чему та организација служи”, каже Радић за Тањуг.

Упитан да прокоментарише односе савезника у Алијанси, Радић каже да је НАТО у суштини амерички пројекат из времена послије Другог свјетског рата и да САД желе да остану традиционално доминантни.

САД у томе имају ослонац прије свега у земљама такозване нове Европе. Те државе чланице НАТО спремне су да дослиједно прате амерички пут, а с друге стране традиционалне европске силе заинтересоване су за очигледно редифинисање односа”, објашњава Радић.

Како каже, француски пројекат, који врло агилно промовише предсједник Емануел Макрон, о формирању европске војске, такође покреће у јавности питање шта радити са Алијансом у будућности.

Али, додаје он, исхитрено би било очекивати да европска војска може настати као алтернативни пројекат који ће негирати НАТО.

„Јасно је да су Паризу или Њемачкој блиске идеје о већем војном повезивању на нивоу Европе, а потом у оквирима НАТО, међутим чланице Алијансе попут прибалтичких репубика, бивших чланица Варшавског пакта као што су Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Бугарска и Мађарска су много склоније задржавању постојећег односа са јасним ослонцем на САД”, каже Радић.

Такође, додаје он, излазак Велике Британије из ЕУ као једна од држава оснивача НАТО додатно утиче на продубљавање несугласица између Американаца и европских савезника.

“Лондон је далеко од пројекта о европској војсци за који се залаже Макрон”, сматра Радић.

Како наводи он, амерички притисак на савезнике у оквиру НАТО у будућности ће бити све већи и сви ће морати више да улажу у војску.

У складу са промијењеним погледима на безбједносне потребе због поремечених безбједносних прилика у свијету, Радић каже да ће савезници морати да издвајају два одсто од националног БДП за војску, што и обећава већина земаља и да ће то достићи до средине наредне деценије.

“То је сада опипљив циљ за чланице Алијансе”, закључује он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.