Чекајући пресуду за Шешеља

Београд - Хашка прича лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља траје готово 11 година током којих је он три пута оптужен, а само једном осуђен за непоштовање суда, па неки стога ово суђење називају скандалозним, а сам главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је недавно да "није нормално" да неко толико буде у притвору без пресуде.

Брамерц је рекао и да суђење лидера радикала није примјер како међународна правда треба да дјелује.

 Осим притворског стажа, који је за анале Трибунала, протеклих готово 11 година суђења Шешељу обиљежили су његови јавни наступи, штрајк глађу којим је издејствовао да се брани сам, али и погоршање здравственог стања, послије чега му је уграђен пејсмејкер, када су се дан за даном смјењивале вијести о његовом пребацивању из притвора у болницу, и назад.

У својим театралним наступима тражио је, између осталог, да му се разјасне ријечи попут "точка, хотимично, опћи, точке, Западни Сријем, обране, сурадња...".

Ових дана медији у Србији и региону пишу да постоји сумња љекара да је Шешељ озбиљно болестан. Прве процјене љекара, кажу, говоре да је ријеч о карциному дебелог цријева!?

Крајем прошлог мјесеца Шешељ је од хашког суда затражио "хитно и неодложно" ослобађање и исплату 12 милиона одштете, оцјенивши да се поступак не може наставити на правичан начин послије изузећа судије Фредерика Хархофа. Изузеће Хархова лидер СРС-а је сам тражио.

Пуштање на слободу Шешеља тражи и СРС, а Комитет за његову одбрану је ових дана писао Савјету безбједности УН, у којем се указује да је Хашки трибунал на најгрубљи могући начин у току поступка кршио основна људска и процесна права и да је Шешељ у притвору већ 11 година без првостепене пресуде.

Шешељ је дипломирао права, а 1979. године, са 25 година је магистрирао и докторирао. Први пут затворски живот је окусио у КП дому Зеница, након што је 1984. године био осуђен на осам година због "контрареволуционарног угрожавања друштвеног уређења". Одлежао је 22 мјесеца.

Њујоршки магазин "Тајм" је својевремено писао је да ће процес против њега вјероватно остати у аналима Трибунала - зато што се Шешељу не суди због дјела, већ због ријечи.

Шешељева хашка прича почела је заправо прије више од двије деценије, када је тадашњи амерички државни секретар Лоренс Иглбергер - децембра 1992. - представио "листу злочинаца" за међународни суд, на којој су се нашли и Војислав Шешељ и Жељко Ражнатовић Аркан.

Непуних десет година касније, октобра 2001, Шешељ је први пут званично стављен на хашку листу - списак 15 блиских сарадника већ оптуженог Слободана Милошевића, а хашка оптужница против Шешеља, са потписом Карле дел Понте, објелодањена је 14. фебруара 2003. године.

Десет дана касније, 24. фебруара, и неколико дана прије убиства српског премијера Зорана Ђинђића, Шешељ је сам отишао у Хаг, не тражећи гаранције српске владе. Предају је објаснио рекавши да би био дубоко несрећан када би "тај свјетски циркус" прошао без његовог директног учешћа.

 "Мој животни циљ није да мирно умрем у кревету, већ да оставим неко дјело по коме ће ме се сећати покољења. Хаг је за тако нешто идеална прилика", рекао је Шешељ у једном од последњих интервјуа уочи одласка у Хаг.

Приликом првог појављивања у Хагу, изјасниио се да није крив ни по једној од 13 тачака оптужнице, а оштро је протестовао и због начина облачења представника тужилаштва и службеника у судници, затраживши да, бар у његовом случају, носе цивилна одела - пошто га црно-црвено-бијеле одоре подсјећају на "инквизиторе римокатоличке цркве".

Већ у августу, Шешеља су у Хагу истражне судије из Београда испитале о наводима везаним за убиство премијера Ђинђића.

У јануару 2005. лидер радикала је за све злочине окривио папу Јована Павла Другог.

Године 2005, од 19. августа до 20. септембра, свједочио је као трећи свједок одбране на суђењу Слободану Милошевићу. Рекао је да се СРС једина залагала за "велику Србију, док је СПС увек била за Југославију".

Почетак суђења је заказан за 27. новембар 2006. Током поступка у више наврата му је наметан бранитељ, што је он одбијао рекавши да "не жели да буде статиста".

 Због двадесетодневног штрајка глађу и неузимања љекова 29. новембра 2006. је пребачен - не својом вољом - у затворску болницу у Шевенингену, а 8. децембра 2006. Трибунал му је испунио све захтјеве. Враћено му је право да се брани сам, као и да суђење почне од почетка када се он опорави.

Августа 2007. Хашки трибунал је одлучио да финансира одбрану Шешеља. У Хагу је ово био преседан зато што се до сада није догодило да оптуженом који се сам брани буде одобрено финансирање одбране.

Суђење је напокон започело 7. новембра 2007, а тужитељка Кристина Дал је истакла да ће Тужилаштво доказати да је Шешељ заједно са Милошевићем учествовао у удруженом злочиначком подухвату, са циљем насилног и трајног уклањања несрпског становништва са територије Хрватске, БиХ и из дијела Војводине да би се остварила Милошевићева визија "државе за све Србе", односно Шешељеве "велике Србије".

Шешељу се, наиме, у Трбиналу суди за злочине против човјечношти и кршење закона и обичаја ратовања у Хрватској, Војводини и БиХ од 1991. до 1993. године.

Марта 2012. почео је да излаже завршну ријеч, а 2. децембра ове године Тужилаштво је затражило да Шешељу буде изречена пресуда тек пошто нови судија Мадаје Нијанг прочита читав спис са суђења у којем није учествовао.

У поднеску који је потписао тужилац Матијас Маркусен пише:"Правда захтјева пресуду о суштини овог предмета, на правичан и хитан начин".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.