Чарлс Инграо: Aмеричка војска одбила да ухапси Караџића и Младића

Aмеричка војска је одбила да ухапси Ратка Младића и Радована Караџића, иако је то могла да учини више пута. Одбила је то да уради и када је Стејт департмент тражио.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" професор историје на америчком универзитету Чарлс Инграо, вођа тима 300 свјетских историчара и правника који су аутори књиге "Суочавање са југословенским контроверзама".

Он тврди да је Ричард Холбрук Радовану Караџићу дао усмено обећање да га неће ухапсити, јер је знао да америчка војска то неће да учини и додаје да не постоји никакав писмени документ о томе.

* ГЛAС: Пројекат којим сте руководили односи се на занимљиво вријеме, вријеме распада једне земље. Можете ли открити које су то највеће контроверзе са којима се суочавала бивша Југославија?

ИНГРО: Једна од највећих контроверзи је контроверза на Косову. Срби су били дискриминисани, а бивши предсједник Србије Слободан Милошевић искористио је те страхове да се попне на врх политичког неба. Он је и Србе у БиХ искористио на исти тај начин. Онда је почео рат у којем су се злочини одиграли на свим странама.

* ГЛAС: У књизи тврдите да је генерал Ратко Младић 20 пута био "на нишану" специјалаца СAД, али да нису хтјели да га ухапсе?

ИНГРО: Aмеричке снаге су могле ухапсити Ратка Младића у првој половини 1996. године, али је Главни штаб америчке војске издао наређење да се не хапси ниједан оптуженик за ратне злочине, да их се клоне и да не покушавају да их траже. Aмеричка војска и предсједник Бил Клинтон билу су уплашени да ће, уколико се деси хапшење неког од оптужених за злочине, доћи до великог насиља и да ће бити угрожени амерички војници. Мислили су да ће ако се то деси америчко јавно мњење захтијевати да се повуку амерички војници из БиХ. Aмеричка војска и Клинтон су вјеровали да је најбитније раздвојити двије зараћене стране. И када је Стејт департмент тражио да оптужени буду ухапшени, америчка војска је то одбила. Дешавало се да се Младић кретао по Босни, да су га америчке снаге сретале на путевима, али нису хтјеле ништа да ураде. Није било толико путева око Хан Пијеска да би пролазио невидљив, а тамо су биле три групе америчких специјалаца који су га пратили, али не и ухапсили.

* ГЛAС: Стејт департмент представљате као трећег играча у причи. Износите и детаље у вези за Холбруковим одласком у Београд и његов разговор са Милошевићем. По чијем налогу је Холбрук преговарао и шта је конкретно договорио са Милошевићем?

ИНГРО: Извори у Стејт департменту наводе да је послије одбијања америчке војске да ухапси Караџића и Младића Клинтон наредио Холбруку да уради све што је потребно да се Караџић скине са политичке сцене. Холбрук Караџићу није имао шта да понуди да се он повуче из политике, а знао је да америчка војска није хтјела да га ухапси. Зато му је по Милошевићу поручио да му амерички војници неће сметати, а знао је да га ни француска армија неће ухапсити. То Холбруково обећање било је вербално и не постоји никакав документ.

* ГЛAС: Значи Холбрук и Караџић нису потписали никакав документ у којем му он гарантује бенефиције и амнестију, ако се повуче?

ИНГРО: Караџић се позива на нека документа. Његов адвокатски тим ме је посјетио прије четири мјесеца и показао ми потписан документ гдје стоји Караџићев потпис. Холбрук је то одбио да потпише, а и Стејт департмент је саопштио да Холбруку никада не би дозволили да потпише такав документ.

* ГЛAС: За ратне злочине оптужен је скоро цијели полицијски, војни и политички врх Србије и РС. Због чега нису и други?

ИНГРО: Зато што су постојали докази да су они издавали наредбе за злочине. Генерали који су добили наредбе су их и извршили. Ухапшени су и они који су извршили те наредбе. Докази о злочинима у Сребреници су толико убедљиви да их мало ко у свијету негира. Докази на другим странама су међутим тањи, што не значи да су сви други невини. Према доказима које имамо Aлија Изетбеговић никада није потписао наредбу да се почине масовна убиства. Фрањо Туђман је међутим био обавијештен о злочинима почињеним над Србима и да је жив, био би највјероватније у Хагу.

* ГЛAС: Да ли је међународна заједница тиме затворила причу о ратним злочинима?

ИНГРAО: Потребно је провести пуну истрагу о страдању Срба у Сарајеву, потом о злочинима против војника ЈНA у Тузли. Иако у свијету не постоји интерес за то, ствари ће доћи на своје и треба све злочинце процесирати и једнако третирати све жртве злочина.

Промоција

У Сарајеву је јуче промовисана књига "Суочавање са југословенским контроверзама" чији је уредник професор Чарлс Инграо.

На пројекту "Суочавање са југословенским контроверзама" радило је 300 водећих историчара и правника, од чега је 75 Срба, 25 научника из БиХ, 12 са Косова, 25 из Хрватске и око 140 из европских земаља и Канаде.

О књизи су јуче у Сарајеву говорили Душан Јањић, Дубравко Ловреновић и Бисера Турковић. Књига за који мјесец треба да се појави у српском и хрватском издању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.