Буноза: Тражио сам информације о Махмуљину, Турци тврде да није код њих

Закони о ВСТС-у и Суду БиХ су важни прописи за владавину права, али и наставак европског пута БиХ, па вјерујем да понуђена рјешења Министарства правде БиХ, којa су преузели и предложили чланови Колегијума Дома народа, на којима радимо годинама, ускоро могу бити усвојена у Парламентарној скупштини БиХ ако за то постоји довољно мудрости, рекао је у интервјуу за "Глас Српске" министар правде БиХ Давор Буноза.

ГЛАС: Чини се да је област правосуђа најслабија карика у БиХ. Шта по Вашој оцјени треба што хитније урадити да се та област уреди како ваља и приближи Европској унији?

БУНОЗА: Правосуђе у БиХ не требамо тенденциозно посматрати као најслабију карику, него као област која захтијева најодлучније реформске захтјеве, а што је уобичајно за сваку државу која настоји приступити Европској унији.  У Министарству правде БиХ смо свјесни можда и строгих  захтјева који су постављени пред БиХ, али исто тако сматрам да смо у посљедње три године ипак учинили одређене искораке. Овд‌је првенствено мислим на провјеру финансијских извјештаја за носиоце правосудних функција, чланова ближе породице, јавну објаву истих извјештаја, могућност судског преиспитивања одлука ВСТС-а, јавна објава сродника носилаца правосудних функција који раде у адвокатури, нотаријату правобранилаштву... Тим путем треба да наставимо, да побољшавамо законски оквир који се тиче владавине права, инсистирамо на одговорности, јер таква законска рјешења морамо доносити због нас самих, а не само због захтјева ЕУ.

ГЛАС: Дуго се копља ломе око тога шта треба урадити када је ријеч о новом приједлогу Закону о ВСТС-у и Суду. У чему је проблем и када се може очекивати да то буде усвојено?

БУНОЗА: Ријеч је о важним прописима за владавину права, али и наставак европског пута БиХ.  Вјерујем да понуђена законска рјешења Министарства правде БиХ, које су преузели и предложили чланови Колегијума Дома народа, на којима радимо годинама, ускоро могу бити усвојена у Парламентарној скупштини БиХ ако за то постоји довољно мудрости.

ГЛАС: Каква је сарадња БиХ са земљама бивше Југославије у првом реду Хрватске и Србије када је ријеч о правосуђу, јер је чињеница да многи оптужени, осуђени или осумњичени спас од закона траже ван БиХ?

БУНОЗА: Сарадња постоји и одвија се путем међународне правне помоћи и на темељу споразума са сусједним државама. Међутим, чињеница је да различита држављанства и правни систем понекад отежавају извршење пресуда, зато је важно додатно јачати регионалну сарадњу како би се спријечило избјегавање правде.

ГЛАС: Правоснажно осуђени Сакиб Махмуљин је побјегао из БиХ и многи тврде да се склонио у Турску. Гд‌је је, по Вашој оцјени, БиХ погријешила и зашто се дешава да правоснажно пресуђена лица бјеже од закона и затвора?

БУНОЗА: Потребно је анализирати све околности и процедуре како би се спријечиле сличне ситуације у будућности. Лично сам имао неколико билатералних сусрета с министром правде Турске, те сам и питао за овај случај, али сам добио одговор да именована особа није лоцирана у тој земљи. Раније смо послали захтјев органима у Турској у вези именоване особе, али нисмо добили потврдне одговоре.

ГЛАС: Како бисте оцијенили досадашњи рад Савјета министара и у чему лежи проблем па није урађено више и ко је у свему овоме највећи кочничар?

БУНОЗА: Радимо у сложеним политичким условима, али поред тога, мислим да смо направили значајне помаке. Поређења ради, прошли сазив Савјета министара је усвојио мали број закона, десетак,  а овај сазив преко тридесет за сада, од тога девет тзв. европских закона. Нас од отварања службених  преговора дијели само усвајање два већ припремљена закона (ВСТВС и Суд БиХ ) те именовање главног преговарача. Свакако да смо могли више, али треба бити реалан и схватити у каквом тешком политичком амбијенту смо радили гд‌је је још спорно ко је заправо власт, а ко опозиција.

ГЛАС: Како коментаришете ову агонију око именовања главног преговарача са Европском унијом иако је својевремено речено да је све договорено?

БУНОЗА: Тачно, било је све договорено да се то одради преко Савјета министара, што је и сасвим очекивано и утемељено, јер главног преговарача и у другим земљама је именовала извршна власт односно влада.  Мислим да је сасвим погрешно покушавати главног преговарача именовати у Представничком дому Парламента БиХ, јер за то не постоји законско упориште нити је то  логично,  јер процесом европских интеграција највећи терет подноси управо Савјет министара које мора хармонизовати и ускладити наше законодавство са правним насљеђем ЕУ.

ГЛАС: Када је ријеч о Изборном закону има ли шансе да се та област уреди и да Хрвати не би наново добили неког новог Жељка Комшића  и да БиХ не би постала унитарна држава?

БУНОЗА: Посљедња судска пракса Европског суда за људска права, као и Резолуција Парламента Савјета Европе, јасно указује да треба престати са непоштовањем уставне структуре каракатеристичне за Босну и Херцеговину. Наша обавеза је да проведемо одлуку Европског суда за људска права у предмету Сједић-Финци, али то подразумијева да сви имају право на кандидатуру, а не промјену политичког система у БиХ.  Имамо и јасне ставове Уставног суда БиХ у вези легитимног представљања конститутивних народа. У том контексту посебно бих нагласио тачку 5. посљедње Резолуције Савјета Европе, да изборна реформа у БиХ треба гарантовати осигурање политичког представљања сва три конститутивна народа у БиХ и осталих у складу са одлукама Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права. Самим  тим, вјерујем да посљедње пресуде Европског суда за људска права су показале да унитарна БиХ по принципу један човјек један глас, без ентитета и поштовања начела конститутивности народа, остаје политичка илузија одређених опција које настоје остварити своје циљеве па и путем суда у Стразбуру који им је јасно поручио да је потребно да поштују Устав БиХ.

ГЛАС: Сада се све мање прича о уласку БиХ у ЕУ, а много више хоће ли и ове просторе задесити ратна превирања. Како то коментаришете?

БУНОЗА: Европски пут БиХ мора остати стратешки циљ, јер управо европске интеграције дају најбољу гаранцију стабилности, сигурности и развоја за све нас у БиХ. Геополитичка ситуација у свијету јесте алармантна, али на њу не можемо утицати, те морамо наставити и убрзати наш реформски пут због нас самих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.