Брисел за политички дијалог и компромис

БAЊA ЛУКA - Европска унија увијек подржава политички дијалог и компромис с циљем проналажења дугорочних рјешења политичких проблема, рекла је за "Глас Српске" Кристина Гаљак, портпарол високог представника ЕУ Хавијера Солане.

Она је казала да је за "бонска овлашћења" задужен OHR и да су она у домену одговорности високог представника.

Гаљкова је рекла да су "Закључци Народне скупштине РС неприхватљиви, да нису у складу са Дејтоном, противуставни су и да морају бити промијењени".

- Њих морају измијенити они који то могу учинити, јер су ти закључци препрека на путу БиХ ка Европској унији - казала је Кристина Гаљак.

Извори блиски "Гласу Aмерике" наводе да расположење званичног Брисела иде у корист политичког рјешења, умјесто коришћења бонских овлашћења.

- Наиме, посљедње о чему се сада у Бриселу размишља су "бонска овлашћења" којима би евентуално Инцко поништио Закључке НСРС, рекао је извор близак Канцеларији високог представника ЕУ Хавијера Солане.

- Aко би високи представник у БиХ Валентин Инцко употријебио "бонска овлашћења" у вези са Закључцима парламента Српске о преносу надлежности са РС на БиХ био би одговоран за продубљивање политичке кризе у БиХ, сматрају политички аналитичари.

Они очекују да до тога неће доћи упркос "погубним и деструктивним захтјевима сарајевских политичара" и Инцку сугеришу да настави да инсистира на "политичком разговору и компромису".

Професор београдског Факултета за безбједност Зоран Драгишић казао је да се нада да Инцко неће употријебити "бонска овлашћења", јер би то додатно погоршало ситуацију у земљи.

- Не могу да верујем да се сарајевски политичари залажу за насиље у политици, јер то је погубно и никоме не може донети ништа добро - рекао је Драгишић.

Казао је да OHR не смије подлећи тим притисцима, јер је та канцеларија гарант заштите Дејтонског споразума.

- Уместо примене силе, међународна заједница мора инсистирати на договору представника три конститутивна народа, јер само тако земља има перспективу - истакао је Драгишић.

Он каже да није реално очекивати да ће OHR бити угашен у октобру ове године.

- Међународна мисија у БиХ мора бити окончана, али пре тога потребно је да домаћи политичари створе одрживо уређење земље, са три федералне јединице и јасно дефинисаним надлежностима на нивоу БиХ - предлаже Драгишић.

Предсједник београдског Форума за етничке односе Душан Јањић казао је да у вези са спором на релацији НСРС - OHR не очекује ништа спектакуларно, поготово не примјену "бонских овлашћења".

- Претпостављам да Инцко тражи неки политички модалитет тако да се нагласи да Закључци НСРС немају правну ваљаност, а да истовремено не изазове продубљивање политичке кризе - оцијенио је Јањић.

Он очекује да ће Инцко отворити преговарачки процес како би се ријешио проблем упркос "жестоком притиску СДA и других" да посегне за "бонским овлашћењима".

- Истина је да БиХ није учинила велике реформске помаке, али ствари се не могу побољшати кажњавањем, а још мање наметањем централизоване државе све то може земљу да врати у прошлост - казао је Јањић.

Додао је да би међународна заједница морала да призна реалност БиХ и да се "задовољи неком врстом конфедерације у БиХ".

Политички аналитичар из Београда Дејан Вук Станковић сматра да унутар међународне заједнице нема јединственог става када је ријеч о евентуалној примјени "бонских овлашћења".

- Примјена бонских овлашћења би само додатно заоштрила политичку ситуацију чиме би високи представник нарушио стабилност БиХ - казао је Станковић.

Нагласио је да је умјесто тога потребно трагати за политичким компромисом. 

- При томе се не сме игнорисати чињеница да је намера сарајевских политичара да посредством OHR остваре своје циљеве - ослабе или чак укину РС и створе централизовану земљу - истакао је Станковић.

Влаисављевић

Иако бошњачки политичари заговарају употребу "бонских овлашћења", досадашња пракса је показала да та врста реакције високог представника није увијек давала добар резултат, подсјећа политички аналитичар и професор сарајевског Универзитета, Уго Влаисављевић.

- Чини ми се да је маневарски простор Европске уније сада веома сужен, јер ЕУ нипошто није склона да држи БиХ сада као једну зависну земљу у којој ће смјењивати оне људе који имају највиши политички легитимитет - казао је Влаисављевић за РСЕ.

Транзиција

- Пут БиХ је европски пут. Лидери у БиХ морају да потпуно примијене формулу "пет циљева и два услова". То ће омогућити транзицију са OHR-а на снажније присуство ЕУ. Одговорност за БиХ је на домаћим политичким лидерима који својим народима дугују приближавање земље евроатлантским интеграцијама - истакла је Кристина Гаљак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.