Брисел страхује од тројанског коња

САРАЈЕВО - БиХ је током ове године остварила одређене позитивне помаке, али владавина права остаје њена Ахилова пета. Без политичког консензуса, независних институција и видљивих резултата у борби против корупције, отварање преговора о уласку у ЕУ и даље остаје на дугом штапу. Наредна година могла би бити пресудна. БиХ или креће ка чланству, или ће остати заглављена у чекаоници, коју би у међувремену могле почети да напуштају Црна Гора и Албанија.

Ово је општи закључак који произлази из најновијег годишњег извјештаја Европске комисије о напретку земаља кандидата за чланство у Европској унији. Извјештај показује да је БиХ, упркос одређеном напретку, и даље међу западнобалканским земљама које вјероватно имају најмање шансе да из Брисела добију чланску карту и тако постане дио елитног европског друштва. Према извјештају, БиХ је земља у којој је напредак спор у свим кључним областима неопходним за чланство. Крај владајуће коалиције на државном нивоу и политичке блокаде у доношењу реформских законских алата значајно су поткопали реформски процес. Да би ефикасно започела преговоре о приступању, власти морају финализовати и усвојити законе о реформи правосуђа у потпуности у складу са европским стандардима и именовати главног преговарача.

Европска комисија је издвојила низ конкретних корака које БиХ мора хитно предузети како би убрзала свој пут ка ЕУ. Усвајање и примјена Закона о Високом судском и тужилачком савјету уз потпуну независност овог тијела је кључно за реформу судства и повјерење у правосудни систем.

Неопходно је формирати и независни антикорупциони механизам који ће имати овлашћења за контролу и санкционисање злоупотреба. Европска комисија такође препоручује усвајање јединствене стратегије борбе против корупције и успостављање система мониторинга и извјештавања на свим нивоима власти.

Да би процес приступања био ефикасан, БиХ хитно треба да именује и преговарачки тим и то најкасније до јануара наредне године, укључујући стручњаке за сваки кластер преговора. Када је у питању временска динамика - препоручује се усвајање и објављивање Националног програма најкасније до марта 2026. године са временском табелом за имплементацију кључних закона о судству и антикорупцији. Поред тога, први кластер преговора треба отворити до јуна, нови Закон о ВСТС усвојити до септембра, независни надзорни механизам за борбу против корупције успоставити до децембра, а реформу изборног система завршити у складу са препорукама ОДИХР-а. Поред правосудних реформи ЕK наглашава и значај унапређења економске и инвестиционе климе. БиХ треба да ојача контролу јавних финансија, подстакне предузетништво и смањи бирократске баријере како би постала конкурентна и атрактивна за стране инвестиције. Такође је важно осигурати ефикасну имплементацију закона о електронским комуникацијама, дигиталној трансформацији и заштити података, што је предуслов за успостављање функционалног јединственог тржишта и модерне администрације.

Извјештај закључује да БиХ има јединствену прилику у 2026. години да направи значајан скок ка чланству, али без политичке воље и консензуса на свим нивоима ризик од стагнације остаје висок. Комесар за проширење Марта Кос поручила је да ће наредна година бити тренутак истине за све земље кандидате, a посебно истичући Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину. Када је у питању БиХ поручила је да вјерује у њену европску будућност и да је важан тренутак за убрзање реформи, нарочито у правосуђу и владавини права. Кос је истакла да БиХ мора озбиљно да приступи имплементацији препорука, иначе ризикује губитак значајних средстава из пакета за западни Балкан. Она је на крају поручила да процес приступања није само форма, него и стварна реформска динамика и да ЕУ нема намјеру да прави компромисе по питању квалитета реформи

Како ствари тренутно стоје, али и по самим најавама из Брисела - Црна Гора би могла постати нова чланица до 2028. године, двадесет година након подношења захтјева за пријем, а Европска комисија очекује да ће Молдавија завршити преговоре до 2027, а чланску карту добити до 2030. Добре критике добила је Албанија, чији разговори су, како су поручили из Брисела, достигли значајан замах током године, а припреме за отварање посљедњег кластера постале су више него реалне.

Према ријечима Косове, врло често чује критике да се брине само о Украјини и Молдавији, а не о западном Балкану. То, како каже, може разумјети због приступа проширењу у прошлости, али и да сада то није тачно.

- Један од доказа је да су двије најнапредније земље у процесу проширења управо са западног Балкана, Црна Гора и Албанија. И немојте ми говорити да не можемо апсорбовати три милиона грађана ако испуне све критеријуме. То неће утицати на наше финансије или пољопривреду. Све земље кандидати, ако изузмемо Турску, јер с њом не преговарамо, чине 60 милиона. Без Украјине, која ће имати посебан статус, радићемо на приступном уговору, онда је ријеч о 90 милиона људи. Ако изузмемо Косово, БиХ и Сјеверну Македонију, гдје преговори још нису започети, говоримо отприлике о пет милиона. Можемо ли их укључити? Мислим да можемо, под условом да испуне критеријуме - поручила је она и додала да ЕУ има јасан план за БиХ.

Када је у питању Србија она је и даље, како је наведено у извјештају ЕК - на изазовном путу и мора појачати напоре да би се боље ускладила са заједничком спољном и безбједносном политиком Брисела, при чему је увођење санкција Русији један од кључних показатеља напретка. Београд преговара о чланству још од 2014. У међувремену - подршка грађана чланству пала је са више од 70 одсто почетком двијехиљадитих на око 40 одсто данас.

Сјеверна Македонија чека најдуже - захтјев је поднијела још 2004. године. Након Преспанског споразума са Грчком 2019. године Бугарска је блокирала преговоре због питања националних мањина, језика и тумачења заједничке историје, што и даље представља озбиљну препреку. Грузија је означена као земља кандидат "само по имену". Према процјени ЕК ситуација се погоршала након што је Европски савјет 2024. закључио да је процес приступања де факто заустављен.

Прича о новом проширењу отворила је и расправу о условима за пријем будућих чланица, односно који статус би оне требало да имају. Европска комисија разматра увођење механизма пробног периода, што значи да би будуће државе чланице након приступања биле подвргнуте јачој контроли и могућим ограничењима уколико не испуне стандарде.

Косова је из Брисела поручила да не жели да буде комесар која доводи "тројанске коње" који би били активни тек након пет, десет или петнаест година. Пробни период могао би значити да нова чланица има ограничена права у неким областима, да се уводе посебне надзорне процедуре или могуће санкције у случају кршења основних вриједности Европске уније. На овај начин жељено је да чланство буде засновано на стварној привржености вриједностима заједнице.

За државе западног Балкана то значи да чак и ако постигну приступне критеријуме и постану чланице, неће имати исти статус као остале земље. Још није јасно колико дуго би трајао пробни период и која права би била ограничена.

Радна снага

Приступање нових земаља Европској унији могло би довести и до погоршања стања радне снаге, продубљујући одлив мозгова. Упозорава се на ово у једној од недавних студија у којој се наводи да би ова интеграција могла створити пословне и инвестиционе могућности, али и довести до значајног пресељења радника који траже веће плате и боље изгледе за запошљавање у богатијим државама чланицама након успостављања слободе кретања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.