Политика
Фото: Агенције
| Илустрација
БРИСЕЛ - Европска комисија, наводно, припрема планове да земљама кандидатима омогући одређене економске погодности и прије него што постану пуноправне чланице Европске уније, док европске владе траже начине да убрзају процес проширења, а да при томе не снизе критеријуме за пријем.
Ови приједлози дио су настојања Комисије да уведе модел "постепене интеграције", којим би земље кандидати биле награђиване већим приступом Европској унији како буду спроводиле реформе, и то док се њихови захтјеви за чланство још разматрају, навела су два званичника упозната с интерним разговорима.
Међу погодностима о којима се расправља налазе се приступ појединим програмима финансирања ЕУ, повлашћени трговински аранжмани и дјелимичан приступ јединственом тржишту прије самог приступања Унији. Коначан пакет био би прилагођен напретку сваке појединачне земље кандидата.
Како пишу поједини европски медији, циљ је да се земље кандидати одрже на европском путу тако што ће добити подстицаје за спровођење политички тешких реформи, чак и ако је пуноправно чланство удаљено још неколико година. За разлику од ранијих идеја о такозваном "обрнутом проширењу", које су предвиђале да земље добију политичка права прије завршетка приступног процеса, што су државе чланице одбациле, концепт постепене интеграције нудио би економске погодности сличне чланству, али без формалног уласка у Европску унију док земље не испуне све услове.
Овај приједлог већ има знатно већу политичку подршку него претходни. Француска и Њемачка, двије најутицајније чланице ЕУ, раније су подржале сличне моделе "чланства у лакшој верзији" за земље чији ће приступни процес трајати дуже, а званичници вјерују да ће овакав приступ бити прихватљивији државама чланицама него претходне идеје.
- Мора постојати одређена паралелна, али неопходна економска интеграција. Принцип више за више већ се показао успјешним и требало би га примијенити како би се подржале оне земље кандидати које остварују бољи напредак од других - рекао је литвански посланик у Европском парламенту Петрас Ауштревичиус, аутор стратегије Европског парламента за проширење.
Европска комисија ће затражити подршку држава чланица за ову иницијативу, а званичници се надају да ће европски лидери одобрити рад на ширем оквиру на састанку Европског савјета у октобру или децембру.
Према плану, приступ погодностима одобравао би се појединачно, у зависности од тога колико је нека земља ускладила своје законодавство с правилима Европске уније и колико је реформи спровела. То би представљало значајну промјену у односу на садашњи систем, према којем је већина погодности резервисана искључиво за пуноправне чланице.
Приједлози долазе у тренутку када се европске владе углавном слажу да процес проширења мора бити убрзан, посебно због рата Русије против Украјине, али и даље зазиру од пријема држава које нису у потпуности спремне. Зато Брисел покушава да убрза процес, уз увођење јачих заштитних механизама како би умирио скептичне чланице.
Овакав приступ има за циљ, како наводе поједини медији, и да земље попут Украјине, чији ће процес приступања вјероватно трајати годинама упркос снажној политичкој подршци, остану потпуно укључене у европски процес без обећања брзог чланства.
Марта Кос
Европска комесарка за проширење Марта Кос је раније овог мјесеца изјавила да Комисија развија и нове заштитне механизме који би "озбиљно погодили" будуће чланице уколико након приступања назадују у области демократије или владавине права. Како је рекао један званичник, земље би морале постепено да "изграде" приступ погодностима спровођењем реформи, чиме би се ублажиле бојазни држава чланица које не желе да земље ван ЕУ прерано добију привилегије чланства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
