Бранко Петрић: Изборни закон зрео за отпис

Изборни закон је зрео не за ремонт него за отпис, каже предсједавајући Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства и члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Бранко Петрић.

* ГЛАС: Један од горућих проблема у изборном процесу је питање централног бирачког списка. Већ дуго упозоравате на бројне аномалије, али оне нису исправљене?

ПЕТРИЋ: Систем пасивне регистрације бирача уведен је 2006. године и централни бирачки списак је позициониран у поглавље три Изборног закона БиХ. У протеклих више од десет година показао је своју мањкавост и потребу за ремонтом. Чињеница је да је на бирачком списку вишеструко више гласача од природног прираштаја у поређењу са претходним изборима. Имамо вишеструку несагласност са свим показатељима као да није било демографских губитака и то показује да ту нешто није у реду. То је прилика да се сагледају сви аспекти и предузму мјере поготово након објављивања резултата пописа становништва који је показао да је у свим већим локалним заједницама број бирача уписаних у централни бирачки списак већи од броја пописаних становника. Када имамо у виду да су пописани живи грађани, пунољетни, малољетни и пунољетни којима је одузета пословна способност, слиједи да је база за попис много већа од базе за бирачки списак у који се уписују само држављани БиХ старији од 18 година. То су базе података фундаменталне за планирање и функционисање неког друштва и није могуће да су обје исправне. Веома је вјероватно да обје имају хендикеп. Ми смо надлежни за централни бирачки списак и за његов интегритет и предузећемо све да разјаснимо шта је у питању са њим.

* ГЛАС: Да ли несклад са подацима отвара простор за малверзације у изборном процесу?

ПЕТРИЋ: Наравно. То једноставно нису вјеродостојни подаци. Није могуће да у Добоју или Дервенти имамо хиљаде гласача више него становника. И оно за шта би ти подаци били коришћени би било нетачно и то се мора рашчистити. Чак и када нема никаквих намјера за манипулације и злоупотребе, то је само по себи нетачно, неисправно и не може се користити. Ти подаци и бројеви подобни су за злоупотребе и за разне манипулације. У изборном процесу је то видљиво и очигледно и морамо то разоткрити и бирачки списак довести у ред. Ако бирачки списак није вјеродостојан, све за шта се он користи пада.

* ГЛАС: У политичким круговима много се говори о измјенама Изборног закона, који је до сада углавном доживљавао козметичке измјене. Да ли ће се то десити и овај пут и да ли има воље да се дође до већих измјена?

ПЕТРИЋ: Изборно законодавство и изборни систем су послије Устава најважнији за демократију. Имамо много кодификован изборни законик у коме је натрпано све и свашта. Преживио је 20 промјена након што је усвојен 2001. године. Промјене нису биле конзистентне, већ парцијалне тако да се међусобно искључују. Изборни закон је зрео не за ремонт него за отпис и потребно је доношење новог закона, али изгледа да за то нема политичке воље и морамо поправљати овај који имамо. Постоје три нивоа. Први је козметички и за сваке изборе се врше нека техничка дотјеривања и то ће сигурно бити и за идуће. Други се односи на расподјелу мандата, цензус и изборне јединице. То су значајна политичка питања о којима се отвара дискусија, али никада нема јединственог коначног става да би нешто било усвојено. Ту су и питања отворених и затворених листа и власништва мандата. Трећи ниво су императивне промјене настале на основу одлука Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права које морају бити примијењене. Изборни закон и дијелом Устав БиХ супротни су основним начелима и конвенцијама и то мора бити усклађено. Ту је Парламент БиХ са политичким странкама на потезу.

* ГЛАС: Шта ЦИК може да уради на том пољу?

ПЕТРИЋ: ЦИК је техничко и стручно тијело које спроводи оно што законодавац донесе и објашњава на које ће се то промјене одразити на изборе. Интерресорна радна група има мандат да претресе комплетно изборно законодавство и предложи рјешења. Нека значајна питања, попут једнакости права гласа и изборних јединица, међутим, нису у њеној него у надлежности ентитетских закона.

Дом народа

* ГЛАС: На који начин је могуће ријешити питање избора делегата у Дом народа Парламента ФБиХ, који је и у овом мандату непопуњен делегатима српског народа?

ПЕТРИЋ: То није питање Изборног закона БиХ, већ и према пресуди Уставног суда БиХ супремације ентитетског устава над Изборним законом БиХ. Те су норме проглашене неуставним и оне ће у Изборном закону престати да важе или морају бити усклађене са Уставом ФБиХ. То је питање за Устав и изборни закон ФБиХ кога нема. Ту је суштина проблема. Имајући у виду садашње стање велико је питање да ли ће се ријешити иако је то питање демократије и владавине закона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.