Фото: ГС
Закопавање ратних сјекира између Русије и Америке и симболични састанак Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци имаће позитивне глобалне рефлексије, а које неће заобићи ни узаврели балкански регион, над којим глобалисти злокобно држе упаљену шибицу. Каже ово у интервјуу за "Глас Српске", правник и добар познавалац геополитичких процеса у свијету Бранко Павловић, истичући да су у свијету кренули историјски процеси које нико неће моћи зауставити, па ни отуђене глобалистичке елите.
- Верујем да ће се и ситуација у БиХ поправити, те да се бошњачке политичке снаге неће више моћи понашати као до сада, а за шта су добијали подршку западних глобалиста, јер Трамп и Путин желе стабилност у свету. Ако им се придруже и европски суверенисти и антиглобалистичке снаге у Немачкој и Француској, имаћемо сасвим другачију слику у свету. За годину или две, много тога би се могло променити, а што би ишло и наруку српског фактора, а поготово када је у питању Република Српска, која води једну историјску борбу против западних колонијалиста. Треба бити чврст и издржати најновије притиске и нападе. Што би рекао наш народ, после кише дође и сунце - истакао је Павловић.
ГЛАС: Да ли суђење Милораду Додику и одузимање мандата представља посљедњи трзај глобалиста, али и бошњачких елита којима се очигледно жури да заврше "посао" са Републиком Српском?
ПАВЛОВИЋ: Јесте, али је он у исто време веома опасан. Стога стално, кроз међународне контакте, треба поручивати да је овај процес политички, те да је усмерен против Српске и српског народа. Треба указивати и да политичка борба српског народа представља и својесврсни обрачун са глобалистима и колонијалним силама, а Кристијан Шмит и иностране судије су само њихове полуге.
ГЛАС: Али ове снаге се не предају. И даље под контролом држе кључне карике власти, па и оне правосудне, креирајући разне политичке процесе против својих неистомишљеника? И то је случај не само у БиХ, већ и другим европским земљама.
ПАВЛОВИЋ: Истина. Али то су последњи трзаји глобалиста, јер се ради о класичном примеру показивања слабости. У тој својој идеолошкој искључивости они не презају ни да најјаче политичке групације проглашавају непријатељима. Али, немогуће је зауставити започете процесе који су по много чему историјски. О томе сведоче и анкете које се периодично раде, а које откривају раст популарности такозваних суверенистичких партија и политика широм Европе. Владајуће елите то покушавају сузбити, стати томе у крај, али касно је, јер точак који је покренут не може се зауставити ни на који начин. Стога верујем да би до позитивних промена ускоро могло доћи и у Француској, али и Немачкој у којој су могући ванредни избори наредне године.
ГЛАС: Предсједник Доналд Трамп интензивирао је преговоре око окончања рата у Украјини. Споразум би требало да има и дио посвећен безбједносним гаранцијама, а што између осталог подразумијева и да ће Украјина од САД добити 100 милијарди долара вриједно оружје које ће платити Европска унија. Да ли постаје све очигледније да ће највећи цех овог рата, поред Украјине, платити ова заједница и њене чланице?
ПАВЛОВИЋ: У питању је Трампова тактика, врло добра срачуната. Верујем да добар део европских држава неће пристати на тако нешто. Такав став постоји у Немачкој и Француској, које желе новац улагати у свој војно-одбрамбени сектор, како би подигли БДП. На тај начин би показали незадовољним људима да нису у рецесији. Када читамо Трампове изјаве и анализирамо их, можемо видети да он у ствари покушава да гура руске интересе, и то на начин, односно реторику да буду прихватљиви бирачком телу у САД. Његов крајњи циљ је да Америку извуче из рата у Украјини, а да при томе то не изгледа као издаја. Шта ће бити крајњи резултат? Ко ће платити највећи цех? Одговор се сам по се би намеће. ЕУ се већ налази у катастрофалном стању, како политичком, економском, тако и идеолошком. На крају ће доживети и војни пораз.
ГЛАС: Да ли је и састанак Трампа и Путина и најбољи показатељ да је ова заједница постала споредни и другоразредни међународни фактор?
ПАВЛОВИЋ: То је била јасна и недвосмислена порука европским лидерима, који беже од суочавања са новом геополитичком реалношћу. Али није ово само порука Европи, већ и ратоборним генералским гласовима из кругова Пентагона. Они су претили да ће сравнити са земљом Каљинград. Након што је Трамп на црвеном тепиху дочекао Путина, постаје јасно да амерички председник спушта лопту на земљу. С друге стране ЕУ је и даље на позицији да се мора нанети стратешки пораз Русији и онда не треба да чуди што су они изопштени из свих разговора.
ГЛАС: ЕУ би до 2028. од САД требало да купе 750 милијарди долара вриједне енергенте. Споразум обавезује ову заједницу да уложи и око 600 милијарди долара. Да ли ЕУ унија закуцава још један ексер у свој економски ковчег?
ПАВЛОВИЋ: Мислим да је у читавој овој причи много важније ових 600 милијарди долара. Ради се о новцу који би ова заједница требало да инвестира у Америку и то у временима када Европа једноставно вапи за новим пројектима. Њој су преко потребне инвестиције. Привредни раст је око нуле. И уместо да тих 600 милијарди долара уложе у развој и нове технологије, они ће тај новац пласирати преко баре. То је класично економско самоубиство. Што се тиче енергетског споразума, ЕУ већ издвајала око 750 милијарди за куповину енергената. Проблем је што су се Европљани обавезали да ће куповати амерички течни гас, који ће им бити продаван по далеко већим ценама него у САД. Шта то значи? Европа ће на овај начин додатно изгубити на конкурентности. Ова одлука ће их скупо коштати.
ГЛАС: Усвојен је и план јачања одбрамбеног сектора, за шта је планирано 800 милијарди евра. Како намакнути овај новац, јер када се подвуче црта и види колики су расходи по само ових неколико претходних ставки, долази се до цифре од чак 2.400 милијарди долара?
ПАВЛОВИЋ: Једина земља, чланица Европске уније која може толико да се задужи је Немачка. Они то покушавају преко Брисела, рачунајући да ће тако доћи до повољнијих зајмова, новца који не би директно оптеретио немачки буџет. С друге стране имамо земље попут Италије, Француске и Шпаније, које су већ презадужене и тешко да ће моћи на својим леђима да изнесу нови терет. Оно што је највећи проблем у овој сулудој причи јесте што се на овај начин не доприноси повећању продуктивности и конкурентности. Мислим да ће ово Немачку гурнути у групу презадужених земаља, односно, вероватно ће се наћи у позицији да им он износи 100 одсто БДП-а. Код Италије то износи чак 130. Оволики дугови постају немогући за сервисирање, али и сам излазак из дужничке кризе постаје готово немогућа мисија без озбиљнијих резова које би највише осетили обични људи. Ако овоме додамо да поменуте државе имају и велики буџетске дефиците, онда можемо видети у каквој незахвалној позицији се налазе.
ГЛАС: Како објаснити понашање европских владајућих елита, које су све више суочене и са великим критикама унутар земаља из којих долазе, а ту прије свега мислим на Француску и Њемачку? Примјера ради, према посљедњим анкетама опозициони АфД тренутно ужива највећу подршку грађана, која у процентима износи око 26 одсто?
ПАВЛОВИЋ: Добро сте акцентирали Француску и Немачку, двије државе у којима су опозиционе странке све јаче. У њима тренутно владају елите које су остале заробљене у глобалистичком империјализму, који је до доласка Трампа на власт био ослоњен на Америку. Што се тиче АфД, он тренутно, заједно са коалиционим партнерима ужива подршку око 40 одсто грађана Немачке. Оно што је интересантно за овај опозициони блок јесте да је он за нормализацију односа са Русијом и укидање санкција. Слична ситуација и у Француској где је партија Марин ле Пен на последњим изборима добила нешто мање од 40 одсто, али у Великој Британији у којој сваким даном расте отпор према политици Кита Стармера. Суверенисти опасно прете да угрозе владајуће глобалистичке елите, а што би умногоме релаксирало ситуацију, како у свету, тако и код нас.
Борба долара и евра
ГЛАС: Да ли и колико европским државама отежавајућу околност представља и однос евра и долара? Поједини аналитичари указују да је Трамп свјесно девалвирао вриједност америчке валуте.
ПАВЛОВИЋ: Вредност долара је намерно оборена за неких десетак процената. Урадио је то Трамп врло свесно и плански кроз тарифне ратове са другим државама. На овај начин америчку робу, приликом извоза, чини приступачнијом и повољнијом. Ова тактика је довела и до тога да је европска роба далеко скупља од америчке у САД. Према садашњим проценама америчка роба је од европске конкурентнија за неких 25 одсто. Европска централна банка ће морати да реагује на овај несклад у вредности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.