Фото: Браћи Aлијагић још два милиона марака
Требиње - Окружни привредни суд у Требињу донио је јуче пресуду по којој су Република Српска и општина Требиње дужни да исплате браћи Салиху и Муамеру Aлијагићу 1.978.200 марака плус камате као одштету за 27 машина које су током рата нестале из њихове браварске радње у Требињу.
Неправоснажном пресудом је утврђено да ће камата бити обрачуната од 27. јула 1993. године до дана исплате. Судија Окружног привредног суда у Требињу који је водио овај случај Смајил Беговић казао је да су тужени дужни да у року од 30 дана браћи Aлијагић исплате и накнаде трошкове парничног поступка у износу од 86.144 марака.
У Окружном привредном суду Требиње су казали да је против ове пресуде дозвољена жалба Вишем привредном суду у Бањалуци.
Пресуда је донесена послије процеса који је трајао пуних 13 година, којег су обиљежила дијаметрално супротна вјештачења вриједности машина. Приликом доношења пресуде суд је уважио налаз Института “Џемал Биједић” из Мостара, док је судски вјештак из Требиња Неђо Круљ машине процијенио на седам пута мању вриједност.
Круљ је током суочавања са вјештацима са Института “Џемал Биједић” тврдио да су машине биле старе, да су у записницима означене као неисправне и да нису имале никакву употребну вриједност. Вјештаци из Мостара су остали при тврдњи да машине имају употребну вриједност и да су и данас могле бити употријебљене у производњи.
У образложењу пресуде наводи се да је суд прихватио налаз и мишљење Института из Мостара јер тужени током поступка нису оспорили тврдњу да су машине у моменту изузимања биле исправне, нити су суду приложили иједан доказ из кога би се могло утврдити да те машине нису радиле.
- Сви налази у ранијим списима у погледу вриједности машина сачињени су у приближном износу са налазом Института из Мостара. Налазом и мишљењем вјештака Неђа Круља одређено је да вриједност машина износи око 300.000 КМ и да се радило о старом гвожђу, а не о машинама које су имале употребну вриједност, па тај налаз овај суд никако није могао прихватити - истиче се у образложењу пресуде.
Браћа Aлијагић се нису појавила на изрицању пресуде. Правобранилац РС Раденко Савић истакао је да није прочитао пресуду, али да је изненађен одлуком суда.
- Ово је изненађујуће и неочекивано. Надали смо се да ће Суд уважити све наше аргументе и да ће тужиоце одбити са тужбеним захтјевом. Правобранилаштво ће се жалити на пресуду и увјерен сам да ће је уважити Виши привредни суд - каже Савић.
Он је истакао да је због различитих налаза вјештака требало да буде урађено супервјештачење.
- И друго вјештачење се могло радити у РС, а не у Мостару, али је суд сматрао да само вјештаци из Мостара могу дати процјену тих машина - рекао је Савић и изразио незадовољство што им поступајући судија на рочишту није дозволио да до краја изнесу своје примједбе на налаз мостарских вјештака.
Начелник општине Требиње Доброслав Ћук изјавио је да ће прихватити одлуку суда ако она буде потврђена.
- Не желим да Aлијагићи буду оштећени, али ни грађани Требиња уколико пресуда није правична - рекао је Ћук.
На основу пресуде из 2005. године браћи Aлијагић је до сада у кешу исплаћено 1,7 милиона марака, док вриједност одштете на основу пресуда за репроматеријал који је изузет из њихове радионице без камата износи око 4,6 милиона КМ и она би требало да им буде исплаћена у обвезницама.
Правобранилаштва РС и БиХ одбила су недавно приједлог браће Aлијагић да им БиХ преда своје некретнине у Хрватској, како би била извршена судска пресуда Окружног суда у Требињу према којој је РС у обавези да им на име ратне штете исплати 4,6 милиона КМ.
Браћа Aлијагић су тај захтјев упутила посредством Aмбасаде Хрватске у БиХ. РС је према пресуди обавезна да одштету исплати путем обвезница, а не у кешу како су тражила браћа Aлијагић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.