Божић темељ спасења

Рођење Господа Исуса Христа или Божић, како га у народу називамо, темељ је нашег спасења. Поред Васкрса и Духова, Божић је један од три највећа хришћанска празника.

Парох медљански протојереј-ставрофор Никола Пено истиче да су описи из Јеванђеља веома битни како бисмо разумјели зашто је Христос наш Спаситељ.

- Он је човјек из сјемена Аврамова, чиме се испуњава обећање Господа дато Авраму да ће из његовог сјемена изаћи Спаситељ свијета. Искупљење од преступа првог Адама није могао да изврши обичан човјек јер, по ријечима св. Василија Великог "не може брат спасавати брата, нити ико самог себе" - казао је Пено.

Истиче да је било потребно да спаситељ буде нестворени, бесмртни и вјечни Бог који ће имати јединство са створеном природом.

- Управо је то Његово рођење било од Духа Светога и Марије Дјеве, без учешћа мужа. Овај догађај је акт слободе коју је Богородица схватила као служење Богу и зато је пристала рекавши: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој", а њене ријечи "Како ће то бити кад ја не знам за мужа" указују да је ријеч о несвакидашњем догађају и да је за његово остварење била неопходна вјера, коју је Пресвета Дјева несумњиво имала - испричао је парох, подсјетивши на цитате из јеванђеља.

Слободним прихватањем Божијег благовољења од стране Пресвете Богородице Бог је постао човјек. То је разлог, додао је он, због којег су са светим апостолима многи свети оци могли благовјестити да се уистину десило рођење Сина Божијег у тијелу и да је, по ријечима св. Јована Дамаскина "рођен не богоносни човјек, него оваплоћени Бог".

- У Господу Христу, кроз Оваплоћење, поново је успостављена унутарња веза и јединство између Бога и човјека, јединство нетварног и тварног. У Символу вјере се каже да је Оваплоћење остварено ради нас људи и ради нашег спасења што је и главни циљ Оваплоћења Сина Божијег. С обзиром на то да у Новом завјету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић - рекао је он.

Празновање Божића почело је у четвртом вијеку у Риму у жељи да се потисне паганско празновање бога Сунца, јер је Христос једино Сунце Правде, а православни вјерници прослављају га 7. јануара - казао је Пено.

Комерцијализација празновања

У данашњим, урбаним условима Божића се прославља у донекле промијењеном облику.

Пено наглашава да се начин празновања мијењао кроз историју, те да се данас све више комерцијализује празновање Божића.

- Празновање се своди на давање и примање пригодних поклона чиме се губи његов прави смисао. Свједоци смо да данас многи не знају шта се заправо слави на Божић - казао је Пено.

Истиче да Божић треба да буде празник мира, љубави, праштања и заједнице, јер је и Христос својим Оваплоћењем успоставио поновну заједницу са палим човјеком узевши тијело и поставши дио нас. Додаје да су за Божић везани многи обичаји који се све чешће заборављају.

Обиљежја Божића

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најприје поклонили пастири.

Неизоставни симбол Божића је и бадњак, који представља гране којима је заложена ватра по Исусовом рођењу. То је и симбол Исуса

Христа, који је у напону своје снаге, силом свога божанства, раскинуо ланце ропства гријеху, препородио човјека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини према Богу, омогућивши му спасење од гријеха, зла и вјечне смрти - смрти духовне.

- На Бадњи дан домаћин рано ујутру одлази да усијече бадњак који доноси кући. Бадњак симболизује дрво које је било заложено у Витлејемској пећини када је Исус рођен, као и дрво Крста Христовог на којем је он пострадао ради нас, и ради нашега спасења - рекао је Пено.

Једно од обиљежја Божића је и чесница - погача која се прави на сам дан Божића, у њу се ставља новчић и ломи се са члановима породице у вријеме ручка. Посвећеност огњишту се огледа у окупљању цијеле породице за трпезом.

Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији - Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди". На дан Божића сви људи су срећни, а топлина и мир владају у домовима јер овај дан представља породични празник препун праве љубави, доброте, истине, правде и праштања.

Материце

Материце се славе другу недјељу пред Божић. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне, и на тај начин се одвезује.

Заборављени обичаји

Након што домаћица постави Божићни ручак, домаћин пали свијећу и кади укућане. Отпјева се тропар или прочита "Оче наш", а потом се приступа ломљењу чеснице у коју је стављен новчић. Вјерује се ко га нађе да ће га срећа пратити читаве године.

- Ови обичаји, као што сам већ рекао, често се заборављају у нашем народу што не смијемо дозволити. Потребно је да његујемо обичаје наших предака и никад не заборавимо неизмјерну љубав Божију према човјеку, који је постао човјек и Својом смрћу побиједио смрт и своје Васкрсење учинио и нашим Васкрсењем - поручио је парох Никола Пено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.