Божана Трнинић, замјеник генералног ревизора БиХ: Ревизију више нико не доживљава озбиљно

Због бројних проблема и недосљедности кредибилитет Канцеларије за ревизију институција БиХ битно је нарушен и њу не доживљавају као озбиљну институцију.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" замјеник генералног ревизора БиХ Божана Трнинић и додала да ревизорска институција треба да буде институција којој се вјерује.

* ГЛАС: На посљедњој сједници Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ искриле су варнице због различитих мишљења о ревизорским извјештајима за поједине институције између главног ревизора Миленка Шеге и његова два замјеника. Стекао се утисак да се не слажете око многих ствари.

ТРНИНИЋ: Разлог је струка и професионалност. Постоје различити ставови о мишљењу ревизора у ревизорским извјештајима за поједине институције који су саставни дио извјештаја. Конкретно, ове године издвојено је мишљење за Министарство одбране које смо потписали замјеник главног ревизора Џевад Некић и ја. То је изазвало варнице на сједници које су, по мом мишљењу, непотребне јер у складу са принципом независности који се односи како на институцију, тако и на ревизоре, можемо имати право на различита мишљења о финансијском пословању институција.

* ГЛАС: С обзиром на то да су два замјеника дала негативно мишљење, да ли је ревизорски извјештај за Министарство одбране требало да буде негативан?

ТРНИНИЋ: Логично би било да је тако. Нажалост, постојећа законска рјешења су другачија. Једина могућност да замјеници изразе своје неслагање са предложеним мишљењем јесте да не потпишу извјештај, што смо и урадили, уз одговарајућа образложења за утврђена суштинска неслагања у виду информације која је названа издвојено мишљење ревизора. Посљедња дешавања у вези са наведеним и изјаве генералног ревизора да издвојено мишљење представља фарсу и да није ничим утемељено су паушална, произвољна и представљају покушај импровизације за постигнути ниво професионалности, независности и етичности у ревизији. Одговорно тврдим да ничим није дефинисано да ревизор не може написати издвојено мишљење. Имајући у виду једну од дефиниција да је ревизија генератор позитивних промјена у друштву, изненађујуће дјелује то да генерални ревизор није у стању да одређене ствари назове правим именом и да на основу датих налаза и констатација који су саставни дио ревизорског извјештаја препозна, процијени и додијели одговарајуће мишљење. У овом случају негативно. Као резултат оваквог приступа имамо ситуацију да се ревизија не доживљава као озбиљна институција. У прилог томе иде и чињеница да је проценат примјене препорука у финансијској ревизији око 50 одсто. У свијету је тај проценат далеко већи, отприлике око 90 одсто. Што се тиче имплементације препорука у вези са ревизијом учинка, стање је алармантно, јер је број спроведених препорука занемарив.

Комплетан интервју прочитајте у штампаном или електронском издању "Гласа Српске"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.