Бошњачко ратно хушкање

Срби и Хрвати напустили сједницу Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ због дневног реда, у којем се нашао антидејтонски приједлог да Сребреница и поједини дијелови источне Босне добију статус дистрикта...

СAРAЈЕВО - Сједница Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ јуче је прекинута пошто су је напустили чланови из Републике Српске, а потом и представници хрватског народа. Разлог за напуштање сједнице поменуте комисије био је дневни ред, на којем се нашао антидејтонски приједлог да Сребреница и поједини дијелови источне Босне добију статус дистрикта. - Прегласавање и рад без икаквог договора и компромиса кулминирали су на јучерашњој сједници Уставноправне комисије - констатовао је њен потпредсједник Драго Калабић, на ванредној конференцији за новинаре, одржаној у Сарајеву. Он је истакао да су се без икакве припреме на дневном реду јучерашњег засједања нашли амандман на Устав БиХ, који су предложили Бакир Изетбеговић и Aзра Хаџиахметовић, као и неприпремљен Приједлог закона о забрани негирања, минимизирања, оправдања или одобравања холокауста, злочина геноцида и злочина против човјечности, који је предложио Екрем Aјановић. Калабић је нагласио да предсједавајући Уставноправне комисије Шефик Џаферовић још ниједном није одржао Колегијум Комисије, како би сједнице биле што квалитетније припремљене, нити је за дневни ред консултовао представнике српског и хрватског народа. У амандману Изетбеговића и Хаџиахметовићеве пише да у Уставу БиХ треба да буде додат нови члан, у којем ће стајати да ће "подручје Сребренице и осталих општина источне Босне, са којег потичу жртве геноцида, бити установљено као дистрикт БиХ, који ће бити под искључивом надлежношћу БиХ и њених институција". Дање, у истом амандману је наведено да ће "Парламентарна скупштина БиХ законом дефинисати територијални опсег дистрикта, а она ће имати искључиву законодавну надлежност у свим питањима која се тичу таквог дистрикта, док ће извршна власт у дистрикту припадати институцијама БиХ". Међутим, пише даље у приједлогу Изетбеговића и Хаџиахметовићеве, "Парламентарна скупштина БиХ може пренијети одређене надлежности, које сматра одговарајућим, на институције дистрикта". Овај амандман, по тврђењу Драге Калабића, директно задире у уставно уређење БиХ и из Републике Српске би издвојио територију, чија величина није прецизирана. Коментаришући ову чињеницу, Калабић је рекао да би се, према овој замисли, у новом дистрикту могао наћи простор од Бијељине до Требиња. - Предсједник Уставноправне комисије аутократски води ово тијело и покушава да уведе праксу да се на дневном реду Комисије нађу и антидејтонски приједлози, какав је поменути амандман на Устав БиХ. Комисија треба да ради по принципу договора и консензуса, како би били створили предуслови да приједлози, који прођу на њеним састанцима, добију зелено свјетло и у Парламентарној скупштини БиХ - нагласио је Калабић. Он је додао да су српски и хрватски чланови напустили јучерашњу сједницу Комисије не да би опструисали њен рад, већ су жељели да укажу на чињеницу да се у БиХ не може радити без компромиса и на основу антидејтонских иницијатива. Прегласавање српских и хрватских чланова Уставноправне комисије у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и уврштавање у њен дневни ред амандмана на Устав БиХ, у којем се тражи да се подручје Сребренице и осталих општина источне Босне прогласи новим дистриктом, "мирише", према оцјени политичара из Републике Српске, на ново ратно хушкање. Предсједник Српске демократске странке Младен Босић оцијенио је за наш лист да је међу бошњачким политичарима постигнут договор о заједничком наступању, чији је циљ даље заоштравање односа у БиХ. - Ово није наивна иницијатива, већ нешто много озбиљније. Непримјерен гест Бакира Изетбеговића и Aзре Хаџиахметовић може да доведе до блокаде рада институција БиХ, што - у ствари - и јесте циљ бошњачких политичара. Јасно је да Странка за БиХ и СДA своје циљеве желе заједнички да остваре свој циљ или циљеве - истакао је Босић. Против оваквих и сличних иницијатива, сматра он, треба се борити прије свега институционално и у складу са законом, односно са Дејтонским уставом. - Јучерашња сједница Уставноправне комисије је доказ да Република Српска не смије више да уступа овлашћења која су јој дата у Дејтону. Ово, у ствари, показује и зашто Српска ни по коју цијену не смије да одустане од ентитетског гласања - напоменуо је Младен Босић. Коментаришући поступак бошњачких чланова Уставноправне комисије, лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић рекао је да то "БиХ враћа много година уназад". - Овакви, у најмању руку искључиви, ставови бошњачких представника у заједничким институцијама уводе БиХ у неку врсту ратног стања. То никако није добро и са таквим људима не можемо градити европску БиХ. Заиста ми није јасно зашто представници међународне заједнице толеришу овакво антидејтонско понашање - истакао је Иванић. Предсједник Демократског народног савеза Марко Павић рекао је да његова странка има принципијелне ставове, а један од њих је "да је Дејтонски споразум основа које се морамо придржавати". - Насиље Хариса Силајџића и његових истомишљеника над грађанима БиХ кулминирало је јучерашњом сједницом Уставноправне комисије и прегласавањем српских чланова - нагласио је Павић. Излаз из новонастале ситуације Павић види у повлачењу свих представника Републике Српске из заједничких институција и блокади реформи, чији је циљ промјена уставноправног поретка Српске. - Морамо блокирати све реформе - Устава БиХ, полиције и високог образовања - и учинити све да заштитимо свој територијални и уставноправни поредак, који бјесомучно, већ дуже вријеме, напада сарајевска политичка чаршија - поручио је Марко Павић. СИМИЋ Потпредсједник СНСД-а Крстан Симић изјавио је јуче Срни да је амандман на Устав БиХ, у којем се тражи да "подручје Сребренице и осталих општина источне БиХ, са којих потичу жртве геноцида", буде успостављено као дистрикт БиХ, "још један потез, који има за циљ подизање политичких тензија". - Овај приједлог је дошао уочи покушаја деблокаде реформских процеса, који су у застоју управо због произведених политичких турбуленција на нивоу БиХ - рекао је Симић, оцијенивши да то није никако добро. Према његовим ријечима, овакав амандман је крајње нереалан, али је био очекиван. - Посебан статус био би једна од варијанти дистрикта, ограничених тако да би на Сребреницу били примјењивани само закони БиХ, односно закони који би били доношени само у Парламентарној скупштини БиХ, а извршне власти Сребренице одговарале би извршним властима БиХ - појаснио је високи функционер СНСД-а. Такав приједлог, с обзиром на скупштинску већину, напоменуо је Крстан Симић, не може добити подршку у Парламентарној скупштини, јер су за уставне промјене потребни гласови двије трећине посланика. - Не видим ни начин ни мјесто гдје би могле да се окупе двије трећине посланика за изгласавање таквог приједлога - закључио је Симић. НAСТAВAК Јуче прекинута сједница Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, са истим дневним редом, требало би да буде настављена 12. јуна. Екипа "ГЛAСA СРПСКЕ"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.