Бошњачки лобисти прогурали позив за промјену Дејтона

СТРAЗБУР - Европски парламент усвојио је јуче Резолуцију о стању у БиХ, уз коју је предложен амандман којим се Европска унија и високи представник у БиХ позивају да покрену консултације о уставним промјенама и одржавање међународне конференције у вези са будућим уставним и политичким уређењем БиХ, које би било ефикасније од тренутног које је успостављено Дејтонским споразумом.

Резолуција коју је предложила посланик и специјални извјестилац Европског парламента за БиХ Дорис Пак усвојена је са 557 гласова “за”, 40 “против” и 37 “уздржаних”.

Aмандман којим се позива на нови Дејтон предложили су Сара Лудфорд и Јелко Кацин. Они су у амандману навели да је БиХ потребна уставна реформа, како на државном, тако и на ентитетском нивоу.

Aмандмани

- Позивају се високи представник и ЕУ да воде отворене консултације о уставним промјенама са свим заинтересованим странама у земљи и да преузму иницијативу у сарадњи са Савјетом Европе за одржавање међународне конференције у вези са будућим уставним и политичким уређењем, које би било ефикасније од тренутног дејтонског уређења. Све странке и заједнице морају у потпуности да буду укључене у овај процес - наведено је у амандману.

У амандману који је предложила Дорис Пак поновљен је позив на формирање врховног суда БиХ и хармонизацију четири различита правна система, како би се о њима разговарало у структуралном дијалогу о реформи правосуђа, те у контексту уставне реформе. Она у амандманима подсјећа Уставни суд БиХ да су Закон о држављанству и Изборни закон у супротности са Уставом, те позива да се у Парламент упуте њихове измјене.

У амандману Марије Корнисен упућен је позив властима у БиХ да у борби против свих врста екстремизма и вјерске мржње и насиља сарађују са међународном заједницом. У другом амандману Корнисенове, позивају се власти БиХ да не одлажу потписивање протокола између Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије о размјени доказа у предметима ратних злочина и да успоставе ближу сарадњу у овој осјетљивој области.

<RepeatBlock-By><Members>Emi­naЕмина Бозкурт, Тања Фајон и Aна Гомес позвали су међународну заједницу да на дневни ред Савјета за примјену мира уврсти разматрање испуњавања услова из пакета “пет плус два”, којим се утире пут за затварање ОХР-а.

Расправа

Европски комесар за проширење Штефан Филе рекао је, током дебате о Резолуцији да напори ЕУ у БиХ почињу да показују резултате, да послије године стагнације постоји нови позитиван импулс и да су видљиве прве нове индикације да земља жели да преузме велике кораке ка ЕУ.

- Неопходне уставне промјене треба да буду предузете да би на снагу ступио Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ - истакао је Филе.

Потпредсједник Делегације Европског парламента за југоисточну Европу Јелко Кацин изјавио је послије расправе о Резолуцији да је ријеч о поруци охрабрења и партнерској критици онога што у БиХ мора да се мијења.

- Они морају да постигну консензус о уставним промјенама и јачању институција на државном нивоу, како би БиХ могла да спроводи реформе из ЕУ агенде и преговоре о чланству у ЕУ - рекао је Кацин и додао да је БиХ потребна права влада, а не Савјет министара, те министарство пољопривреде на државном нивоу, јер је пољопривреда једна од најважнијих тема приступних преговора.

Дио дискусије био је посвећен компромисном амандману о вјерском екстремизму, из којег је пред сједницу, на иницијативу посланичке групе Зелени, брисан дио који се односио на вехабије. Извјестилац социјалдемократа за БиХ Емина Бозкурт рекла је да “БиХ има много лица, али да ниједно није оно вехабија”. Словеначки либерал Иво Вајгл рекао је да се слаже са брисањем дијела о вехабијама, јер би то бацило сјенку на ту државу и на одређену заједницу.

Дорис Пак је у дискусији истакла да се ОХР мора затворити због позитивног развоја догађаја у БиХ.

Посланик Зала Борис рекао је да ако ЕУ превише гура централизацију у БиХ може да произведе контра ефекат и да се не треба ништа наметати.

Посланик ДНС-а у Парламенту БиХ Петар Кунић сматра да је Резолуција неприхватљива и нада се да она неће имати јак утицај не релевантне међународне снаге, јер је израз лобирања, сталног пресинга и константне кампање против уставног уређења БиХ и позиције РС унутар ње.

- Нас нико не може натјерати на уставне промјене. Надам се да ће то остати мртво слово на папиру као многе досадашње резолуције. РС није спремна да мијења уставно уређење и за то постоји консензус свих политичких снага и грађана Српске - казао је Кунић.

Члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламента БиХ Лазар Продановић рекао је да се све промјене у БиХ морају водити у складу са договором конститутивних народа.

- Став РС је да нема крупних промјена Дејтонског споразума и он се неће промијенити, а други морају да га уваже - рекао је Продановић.

Члан Делегације Парламента БиХ у Парламенту Савјета Европе Милица Марковић казала је да Кацин има право да мисли шта хоће, али да не може да намеће рјешења у БиХ.

- Он неће моћи да одређује како ће изгледати Савјет министара или било шта у БиХ - рекла је Марковићева.

Предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић рекао је у интервјуу “Гласу Српске” да људи из Сарајева напишу неке ствари, дају својим лобистима који то из Брисела пошаљу као ставове Европског парламента, да би Сарајево махало с њима као са условима ЕУ.

- Напросто знамо о чему се ради и таква врста перфидне игре не може проћи, само сада имамо веће проблеме у БиХ. Поред реиса Мустафе Церића, лобирањем се бави читав сарајевски политички естаблишмент - рекао је Радојичић.

Он је казао да је жалосно како се са мало нечијег напора у тако озбиљна документа убаце констатације које су чак неистините или политичке флоскуле.

- БиХ се бави врло мало људи, свега десетак, при чему ја неколико лица јасно идентификујем и видим као бошњачке лобисте. То су посланик либерала Јелко Кацин, који чак тражи одржавање новог Дејтона и потпуно уставно преуређење БиХ, те извјестилац социјалдемократа за БиХ Емина Бозкурт, која нема никаквог ранијег искуства са БиХ, али има директне и јаке везе са бошњачким лобијем - рекао је Радојичић.

Хрватска

У једном од амандмана властима у БиХ су дати савјети због уласка Хрватске у ЕУ.

- Власти у БиХ треба да ураде све могуће напоре да ускладе законе са законодавством ЕУ у области ветеринарства и безбједности хране, те да се унаприједи или изгради неопходна инфраструктура на више граничних прелаза са Хрватском, да би се олакшала гранична контрола коју захтијева ЕУ - наведено је у амандману.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.