Бошко Чеко: Проблеми пробијање буџета и јавне набавке

Не смију се стварати веће обавезе од средстава која су институцијама додијељена. Имамо случајеве да су створене обавезе које нису могле да буду исплаћене. То се стално понавља.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" главни ревизор јавног сектора Републике Српске Бошко Чеко.

Он је истакао да се финансијска дисциплина побољшава, али да је још присутан проблем непоштовања одредби Закона о јавним набавкама.

* ГЛAС: Ревизија већине институција у Републици Српској је завршена. Како бисте оцијенили њихов рад и финансијску дисциплину у прошлој години?

ЧЕКО: Имали смо обавезу да до 31. августа извршимо ревизију буџетских корисника и урадили смо 45 ревизија. Позитивно мишљење изразили смо за 26 институција, мишљење са резервом дали смо за 18 институција, а у једном случају смо се уздржали од мишљења. Негативних мишљења није било. Aко се осврнемо на ранији период, очигледно је да је дошло до побољшања финансијске дисциплине, прије свега, због промјене мјера рачуноводствене политике у састављању извјештаја. Други разлог је побољшање самог система извјештавања и то се може приписати стручној служби Министарства финансија РС, која константно ради на усаглашавању прописа са рачуноводственим стандардима.

* ГЛAС: У чему се огледају највећи пропусти институција?

ЧЕКО: Одређени подаци нису представљени и књижени су у износима и на позицијама на којима није требало да буду. Увидјели смо да буџетски корисници не поштују процедуре које налаже Закон о јавним набавкама. То смо нашли код министарстава здравља, индустрије, правде и код Aгенције за ријечни слив Саве.

* ГЛAС: Да ли је завршена ревизија консолидованог извјештаја буџета РС за прошлу годину?

ЧЕКО: Буџетски дефицит је исказан у износу од 54 милиона, а ревизија је утврдила да је дефицит 126 милиона марака. Разлика између 54 и 126 милиона произведена је, не скривањем дефицита, него погрешним приказивањем, односно промјеном рачуноводствених политика од стране Министарства финансија. Према мишљењу ревизије све створене обавезе које треба да се плате требале су се књижити и приказати као дефицит, а то није урађено, већ је то књижено на такозване обрачунске расходе. Мораће да нађу рјешење за то, јер на крају свако себе покушава да опере, али је суштина да не смију стварати веће обавезе од средстава која су им додијељена.

* ГЛAС: Које институције су најчешће кршиле прописе?

ЧЕКО: Министарства не бих именовао, у смислу да их прозивам, али ћу нагласити да смо мишљење са резервом дали за девет министарстава и за консолидовани извјештај буџета РС. Седам министарстава је добило позитивно мишљење, што је напредак у односу на раније године. Имамо и случајеве да су створили обавезе које нису могле да буду исплаћене и то је најдрастичније код Министарства пољопривреде, када су у питању субвенције. То се стално понавља, законом се дају већа права, а нису у могућности да се дају средства.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни реакцијом истражних органа на извјештаје ревизије?

ЧЕКО: Не бих улазио у надлежности МУП-а и тужилаштава. Чињеница је да се према неким нашим извјештајима радило, али не могу да говорим о томе да ли су епилози били задовољавајући. МУП је своје приједлоге давао тужилаштвима, а на њима је да их прихвате или одбију. Можда ми нисмо задовољни, али некада је и сам налаз ревизије и медијско представљање налаза можда јаче од судског процеса, који заврши тако што нема довољно доказа. Види се да је послије ревизија стање боље, а дошло је и до кадровских промјена.

* ГЛAС: У којим областима се стање побољшало?

ЧЕКО: Утврдили смо значајне уштеде на трошковима репрезентације и мобилних телефона у односу на прошлу годину, али може се још уштедјети.

* ГЛAС: Раније сте говорили да сте под притисцима и да због тога ревизори одлазе. Има ли још тих притисака и од кога долазе?

ЧЕКО: Ово је такав посао, који увијек доноси стрес и притиске, али не у смислу притисака да неко пријети. Клијенти су људи који су на одговорним мјестима, који имају ауторитет и дешава се да питају може ли то да не стоји у извјештају, може ли да то нико не прочита, може ли ово, може ли оно. Те врсте притисака имамо константно, али смо годинама постали једна врста ауторитета. Иако мисле да би најбоље за њих било да се то нигдје не објављује и да извјештаји стоје у ладици, никада се не зна да ли ће неко некада то процесуирати. Примјер за то је случај о којем је писао "Глас Српске" у вези са земљиштем Дома "Рада Врањешевић". Ми смо то прије двије године написали и сада се то питање отвара. Није на нама да судимо, али то је примјер како криминал, који има покриће, настане злоупотребом закона. Било је одлазака ревизора, што због притисака, што због лакшег посла. Њима је проблем што не знају хоће ли ме по истеку мандата замијенити неко ко ће успјети да штити институцију од притисака.

* ГЛAС: Шта намјеравате да радите послије скорог истека мандата?

ЧЕКО: На овој позицији сам 13 година и што је много, много је. Ми имамо и капацитет и кадар који ће наставити да ради и мислим да ће будући главни ревизор имати пуно лакши посао. Остављам ову институцију са четири милиона марака на рачуну, актима која смо доносили, водичима и само треба даље да унапређују рад. По истеку мандата имам право на плату шест мјесеци, док видим шта ћу радити.

* ГЛAС: Звали су Вас да се кандидујете за градоначелника Бањалуке?

ЧЕКО: Не припадам ниједној партији, али не знам шта ће бити у будућности. Што се тиче кандидатуре за градоначелника, било је неких иницијатива, али је то пукло у медијима. Није се то требало појавити док не буде званично. Провјерио сам да ли имам сукоб интереса, а када сам утврдио да бих морао напустити позицију ревизора, одустао сам.

Јавна предузећа

* ГЛAС: Да ли сте почели ревизију јавних предузећа?

ЧЕКО: Једна од планираних активности која није урађена, а не знам да ли ће бити реализована током мог мандата, који истиче средином децембра, је да обавимо ревизију јавних предузећа. Оне нису обавезне, али су важне. Ревизија предузећа попут "Електропривреде", "Шума" или "Жељезница" је важнија него да обавимо ревизију једне мале општине. Проблем је са буџетом. Тражио сам да примимо одређен број људи, да формирамо одјељење, али, једноставно, буџет је такав и тражи се да се смањи и онда обављамо оне ревизије које морамо. Мислим да ћемо ипак наћи начин, ако ништа друго, да прерасподијелимо средства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.