Босе Хедберг: ЕУ и СAД траже минимум али неће наметати ништа

Ми не желимо ништа да наметнемо. Политичка мудрост и знање скупљени у бутмирском процесу имају намјеру да предложе свеобухватни пакет који ће садржавати минимум да би се омогућило да БиХ испуни минималне услове за ЕУ и NATO.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Шведске, земље предсједавајуће ЕУ, Босе Хедберг.

- Држава мора имати могућност да усваја стандарде ЕУ. Због тога ћемо 20. октобра презентовати одређен број приједлога који ће појачати ефикасност Парламента и владе у БиХ. Нећемо наметати ништа и до политичких лидера је да ли желе да прихвате те услове или не - казао је Хедберг.

* ГЛAС: Ви сте амбасадор земље која предсједава ЕУ и која је један од организатора бутмирских преговора. Због чега сте се одлучили да покренете овај процес?

ХЕДБЕРГ: Израз наше забринутости је заједничка иницијатива коју су покренуле СAД и шведско предсједавање Европској унији. БиХ је европска земља, чланица Савјета Европе и других европских организација, али и дио регије западног Балкана. Многе земље у регији су на путу ка чланству у ЕУ и NATO-у и док се ствари у регији крећу напријед, овдје се ништа не дешава. Имали смо много наде у "прудски процес" и цијенили иницијативу тројице лидера који су сами почели да дискутују о проблемима који постоје у БиХ. Тај процес је из различитих разлога заустављен. Иницијативу СAД и ЕУ треба схватити као забринутост да БиХ не остане по страни у односу на друге земље региона. Не желимо да се то деси, јер никоме не одговара нестабилна земља у ситуацији у којој се све остале земље крећу напријед. Проблеми пред нама су комплексни због тога што је сваки проблем у БиХ везан за други проблем. Свјесни смо да морамо ићи малим, али значајним корацима напријед. Ми не желимо ништа да наметнемо. Политичка мудрост и знање скупљени у бутмирском процесу имају намјеру да предложе свеобухватни пакет који ће садржавати минимум да се омогући да БиХ испуни минималне услове за ЕУ и NATO.

* ГЛAС: Који су минимални услови за то?

ХЕДБЕРГ: Ми нисмо чланица NATO-а и фокусираћу се на ЕУ. Да би постали чланица ЕУ, односно кандидат за то чланство, земља треба да има макар минимум компетенција да усваја и имплементира законе и стандарде ЕУ. У мојој земљи као чланици ЕУ педесет одсто законодавства долази из Брисела. Држава мора имати могућност да усваја стандарде ЕУ. Због тога ћемо 20. октобра презентовати одређен број приједлога који ће олакшати доношење одлука и појачати ефикасност Парламента и владе у БиХ. Често се чује да је врло важно сачувати Дејтон. Може нам се свидјети Дејтон или не као уставни принцип, али то је једини Устав који постоји у БиХ.

* ГЛAС: У чему је онда проблем?

ХЕДБЕРГ: Дејтонски Устав садржи доста инструмената који су били прихватљиви и схватљиви 1995. године, али велики број посматрача унутар и ван БиХ данас сматра да је одређен број промјена неопходан како би се дошло до владе БиХ која је у могућности да преговара са ЕУ. Приједлози ће бити нека врста радног напретка и желимо да Бутмир буде успјешан, и бићемо опрезни да не предлажемо ствари које је немогуће остварити. Ријеч је приједлозима који ће омогућити да се повећа капацитет БиХ и да се пренесу одређене надлежности у питањима људских права, код и да се повећа ефикасност владе БиХ. То није оно што је нудио априлски пакет, то није ни Дејтон два, ово је приједлог који посматра ствари изнад и изван промјена Устава. Разматрамо и услове за затварање OHR-а, а главно питање је државна имовина. Питање затварања OHR-а је шире од разговора о Уставу. Ствара се перспектива која ће оставити БиХ могућност да преда захтјев за чланство у ЕУ. Питање либерализације визног режима одвија се по Мапи пута и Шведска са другим земљама чини све што је могуће да се оствари безвизни режим.

* ГЛAС: Дејтоном је јасно речено које су надлежности Савјета министара. Инсистирањем на стварању владе не задире ли се превише у уставну материју?

ХЕДБЕРГ: Тачно је да је Дејтон јасно дефинисао компетенције Савјета министара, али неки посматрачи и Венецијанска комисија 2005. године су закључили да би са постојећим текстом Устава било скоро немогуће за БиХ да оствари чланство у ЕУ и NATO-у. Питање је да ли БиХ жели да постане чланица ЕУ или не. Ниједна потенцијална чланица не изазива толико труда и бриге да постане чланица. Ми не намећемо ништа и до политичких лидера је да ли желе да прихвате те услове или не. То је њихов избор. БиХ ће остати иза осталих, што ће бити катастрофа за привреду и економију. То је питање избора. Ми не можемо држати друге земље таоцима онога што се овде дешава овдје и њима се не може рећи да сачекају БиХ због тога што се овдје ствари не крећу напријед.

* ГЛAС: Колико је присуство OHR-а, који је често доносио рјешења сам без консултација са домаћим политичарима и консензуса унутар земље одмогао БиХ на европском путу?

ХЕДБЕРГ: Присуство Канцеларије високог представника ослободило је многе политичке лидере у БиХ одговорности. Нису били принуђени да разговарају једни са другима и проналазе компромисе. Нису много учинили сами да до тих компромиса дође. То је најбоље показало питање виза јер су министар моје земље, Чешке и Француске овдје били у априлу и упозорили на ствари у БиХ. Од тада се учинило мало, али када је Европска комисија ставила БиХ на чекање, онда су реаговали и обични људи, што је било корисно. Одређене ствари су почеле да се рјешавају, али још је потребно да се донесу два закона и почну издавати биометријски пасоши. Присуство OHR-а је заиста омогућило појединим политичарима да сједе и да не чине баш много.

* ГЛAС: Да ли БиХ као децентрализована држава са два ентитета може у ЕУ?

ХЕДБЕРГ: Наравно да може. Нисам стручњак за Устав, али постоје многе европске земље које имају различите федералне јединице са високим степеном аутономије, али су прихватиле одређен ниво државних компетенција да би земља могла да се оглашава једним гласом. Имамо минимум захтјева који се морају остварити да би БиХ постала чланица ЕУ, а ви сте ти који имате Устав и који унутар земље треба да одредите уставно како да функционишу ентитети у односу према држави. ЕУ има доста чланица са различитим уређењима, није проблем постојање ентитета као таквих.

* ГЛAС: Бошњачки политичари ипак стално тврде да треба укинути ентитетско гласање, које је механизам који штити РС и њен народ од унитаризације. Какав је Ваш став о томе?

ХЕДБЕРГ: Схватљиво је зашто су се у Дејтону нашли дијелови који су осигуравајућег карактера. То је узроковано историјским чињеницама. Када се вратимо на питање функционалности, ентитетско гласање може довести до стварања проблема, али ми смо се уздржали од превеликог фокуса на ентитетско гласање. Приједлози које ћемо понудити, уколико се лидери са њима сложе, омогућиће довољно прогреса да покрену БиХ напријед. У некој другој фази се може говорити о ентитетском гласању.

* ГЛAС: Зашто на бутмирске разговоре нису позвани и други гаранти Дејтонског споразума попут Русије, Србије и Хрватске?

ХЕДБЕРГ: БиХ жели да постане чланица ЕУ и NATO-а и стога разговоре воде ЕУ и СAД. Међутим, будите увјерени да сваки напор који чинимо у БиХ чинимо истовремено разговарајући и са лидерима у Москви, Aнкари и сусједима БиХ како бисмо добили њихову подршку за побољшавање политичке климе. Сви они желе стабилне прилике у БиХ.

* ГЛAС: Колико су тачне информације да је у Бутмиру дошло до варница између Карла Билта и Џејмса Штајнберга због тога што је Штајнберг имао намјеру да понуди папир који није усаглашен са ЕУ?

ХЕДБЕРГ: Постојала је прелиминарна идеја да се 9. октобра изађе са приједлогом у писменој форми. Вођено је више паралелних разговора послије којих су СAД и ЕУ дошли до заједничког закључка да би било разумно још сачекати и размислити шта је то што се треба предложити у писменој форми. Сада се разговара са свим лидерима да бисмо дошли до заједничког тона тих разговора. На крају ће се сагледати све то што је разговарано како би се дошло до заједничког приједлога. Не знам када ће такав документ бити изнесен, али и кад се сачини, лидери треба да га проуче и анализирају. Нека од питања која се тичу Устава не могу лидери сами потписати, јер се морају провести одговарајуће процедуре. Битно је да се дође до тога да ће се лидери обавезати да ће преузети обавезе да се проведе оно што буде потписано као заједничка обавеза.

* ГЛAС: Да ли очекујете да се на идућем засједању Савјета за имплементацију мира у новембру затвори OHR?

ХЕДБЕРГ: Мора бити ријешено питање државне имовине и познати услови и циљеви "пет плус два". То третирају и бутмирски разговори. Уколико се ријеши питање државне имовине PIC би могао рјешавати питање одласка OHR-а. Од ових плус два, један је услов субјективне природе, а то је оцјена политичке ситуације у земљи. Aко се добро заврше бутмирски преговори, могла би бити изречена оцјена да се у БиХ ствари крећу напријед и у добром смјеру. Чак и кад се донесе одлука о затварању OHR-а, постојаће одређен период такозваног "распаковавања", односно затварања. Ми радимо на томе да би таква одлука могла да се донесе у новембру. Међутим, са OHR-ом и "бонским овлашћењима", који су доказ да БиХ није у могућности да сама доноси одлуке правовремено, БиХ није функционална и ефикасна, те стога није у могућности да поднесе апликацију за кандидатски статус у ЕУ. ЕУ захтијева много функционалнију машинерију, не мање демократичну, али ефикаснију. Све док постоји OHR апликација БиХ за ЕУ не би имала велики кредибилитет.

"Бонска овлашћења"

* ГЛAС: Високи представник је пречесто користио "бонска овлашћења" и, по оцјени неких аналитичара, тиме закомпликовао додатно ситуацију у БиХ?

ХЕДБЕРГ: Високи представник је допринио стабилности у БиХ. Међутим, уколико БиХ жели да постане дијелом ЕУ и атлантских структура, мора у БиХ постојати јасна слика какву будућност БиХ жели. Што се прије то деси, доћи ће до трансформације OHR-а. Чињеница је да се у БиХ често користи култура зависности од некога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.