Борјана Кришто: Потезом OHR-a владавина права доведена до апсурда

Дарко Гавриловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Борјана Кришто: Потезом OHR-a владавина права доведена до апсурда

Захтјев који сам упутила Уставном суду ФБиХ повукла сам јер је он постао бесмислен послије доношења Налога високог представника о суспензији одлука ЦИК-а, чиме је владавина права у БиХ доведена до апсурда, а демократска јавност у стање невјерице.

Изјавила је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник ФБиХ Борјана Кришто.

* ГЛAС: Повукли сте захтјев којим сте од Уставног суда ФБиХ тражили да оцијени уставност избора власти у ФБиХ. Због чега сте то урадили дан прије сједнице?

КРИШТО: Захтјев који сам раније упутила Уставном суду ФБиХ повукла сам јер је он постао бесмислен послије доношења Налога високог представника, чиме је владавина права у БиХ доведена до апсурда, а демократска јавност у стање невјерице. С обзиром на то да је чланом три Налога одређено да ће он имати првенство у односу на било који процес, закон или акт, било постојећи било будући, доведени смо у стање правне несигурности и неизвјесности. Имајући то у виду свака будућа одлука домаћих институција представљала би само дерогирање тих институција. Престала је потреба за постојањем институција надлежних да штите Устав и закон, јер се њихове одлуке могу промијенити примјеном члана 3. Налога високог представника.

* ГЛAС: Шта желите постићи опозивом захтјева?

КРИШТО: Опозивом захтјева Уставном суду ФБиХ уистину спасавамо институције правне државе. Поред доношења Налога високог представника проблем је такође и што је јавност у процесу пред Уставним судом ФБиХ искључена. Чак смо и ми као странка у поступку искључени из тог процеса и то довољно говори само за себе о тренутној ситуацији. То не представља ништа друго него једно срамно поглавље у раду ове институције и почетак краја вјеровања у правду и праведност. Никоме, а мени понајмање, нису потребне некакве одлуке које ће се доносити у затвореним круговима и неће подлијегати суду јавности. Напросто не желим бити судионик урушавања правног система ове земље.

* ГЛAС: Јавност спекулише да је одлука суда позната и да ће пресудити у корист оних који су формирали власт у ФБиХ или да ће се прогласити ненадлежним. Да ли су и то били мотиви да повучете захтјев?

КРИШТО: Aпсолутно не. Жељела сам само да институције БиХ и њихове надлежности буду заштићене и да могу да раде оно због чега су основане. Све ово за шта се боримо у посљедње вријеме не радимо ни због себе, нити због појединаца већ се боримо за будућност БиХ у којој ће сви бити равноправни и чије ће се институције поштовати.

* ГЛAС: Хрватске странке у заједничком саопштењу навеле су да је Инцко Налогом показао да не поштује одлуке институција БиХ?

КРИШТО: То је свима јасно из Налога који је Инцко донио. У члану један тог Налога не говори се само о суспензији одлука Централне изборне комисије БиХ него се заправо говори о игнорисању институције. Чланом три се опет на посебан начин каже да ће Налог имати првенство у односу на било који закон, процес или акт. Тиме смо доведени у стање опште правне несигурности и свједоци смо дерогирања институција и у ФБиХ и у БиХ.

* ГЛAС: Куда све то води земљу?

КРИШТО: Вјероватно би на ово питање најбољи одговор дао високи представник, јер се ја за разлику од њега трудим да заштитим Устав и институције правне државе и да вјерујем у њих. На ово питање требало би да одговоре и они који су нас довели у ову неизвјесност у којој се тренутно налазимо и из које покушавамо да нађемо излаз.

ГЛAС: Хрватске странке су послије објављивања Налога најавиле подношење тужби пред међународним институцијама?

* КРИШТО: Ми ћемо се понашати одговорно као и до сада. Сви функционери и политички представници Хрвата поштоваће институције и понашати се у складу са Уставом и законима све док се ова ситуација не промијени. Наравно да ћемо искористити и сва правна средства да заштитимо позицију и опстанак хрватског народа на овим просторима који су тренутно доведени у питање. Желимо да свима пошаљемо јасну поруку да без хрватског народа нема будућности, стабилности и просперитета БиХ нити стабилности у региону.

ГЛAС: Да ли ће представници хрватског народа у институцијама ФБиХ наставити да и даље раде свој посао након што су одбили да предају дужност?

* КРИШТО: У овом случају не зависи ништа од воље министара у Влади ФБиХ нити од моје воље. Чин примопредаје дужности је формалан, али он подразумијева такво понашање и оних који преузимају власт. Ми ћемо се обратити високом представнику са захтјевом да нам он каже како, на који начин и коме ћемо предати дужност јер је он једини који то у овом тренутку може казати с обзиром на Налог који је донио и на овлашћења која има.

Уставни суд

Уставни суд ФБиХ требало је данас да донесе одлуку на апелације предсједника и министра финансија ФБиХ Борјане Кришто и Вјекослава Беванде о уставности одлука о конституисању Дома народа федералног Парламента и избору предсједника и замјеника предсједника ФБиХ.

Федерални медији јавили су да ће се суд огласити само о захтјеву Борјане Кришто, али је она јуче послијеподне повукла свој захтјев за оцјену уставности.

Високи представник Налогом је ван снаге ставио Одлуке ЦИК-а о незаконитом избору власти у ФБиХ и то до одлуке Уставног суда ФБиХ.

Кришто Инцку предаје дужност

Борјана Кришто упутила је јуче писмо високом представнику у БиХ Валентину Инцку у којем га обавјештава да ће њему предати дужност предсједника ФБиХ.

- Имајући у виду да је укинута законита надлежност институција не преостаје друга могућност него да Вама као врховном ауторитету за доношење, спровођење и тумачење прописа предам дужност предсједника ФБиХ на коју дужност сам у легалној процедури изабрана - наводи Кришто.

- С обзиром на то да сте својим Налогом одредили да ће он имати првенство над било којом одредбом било којег закона, прописа или акта, било постојећег било будућег, лијепо Вас молим да ме обавијестите о датуму и мјесту примопредаје дужности, како бих одговорно извршила и формални чин примопредаје - додаје она.

Истиче да јој обавеза према Уставу и законима не допушта неуставно понашање и предају функције без уставног основа и на основу Изборног закона БиХ, али да Инцку "несагледива бонска овлашћења дају то право и могућност да прими, али и преда коме хоће мандат предсједника ФБиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.