Борис Тучић: Повластице Хрватској уништиле би аграр

Уколико би био усвојен захтјев Хрватске да са БиХ и послије уласка у Европску унију тргује на основу одредаба CEFTA споразума, била би проузрокована не само финансијска штета мјерена десетинама милиона евра, него би тежак ударац претрпио цјелокупан пољопривредни сектор у БиХ.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар спољне трговине и економских односа БиХ Борис Тучић.

- Надам се да ће преговарачки процес довести до рјешења на обострану корист - истакао је Тучић.

* ГЛАС: Иницијатива влада РС и ФБиХ за измјену Закона о "Електропреносу БиХ" изазвала је оштре критике, а посебно дио који се односи на расподјелу добити тог предузећа. Какво је Ваше мишљење о том питању?

ТУЧИЋ: Најквалитетнији одговор на критике и наводну забринутост појединих кругова у БиХ над судбином "Електропреноса" дали су управо сами акционари, односно владе РС и ФБиХ. Активности које су акционари реализовали, а које се односе на рјешавање питања менаџмента компаније, усвајање финансијских извјештаја, припрему инвестиционих планова и издвајање средстава за одржавање мреже, јасно говоре да било каквим страховима није било мјеста, те да је ово питање од самог почетка било предмет беспотребне политизације.

* ГЛАС: Како коментаришете захтјев Хрватске, која је од 1. јула 2013. године члан ЕУ, да за ту земљу и даље остану на снази одредбе CEFTA споразума. Какве посљедице би имале БиХ и њена привреда уколико би тај захтјев био прихваћен?

ТУЧИЋ: Европска комисија упорно настоји да обезбиједи Хрватској да и послије уласка у чланство ЕУ ужива бенефиције које је у трговини са земљама региона уживала на основу споразума CEFTA, позивајући се на концепт "традиционалне трговине" који Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени споразум једноставно не познају и базирајући своје захтјеве на прилично специфичним интерпретацијама појединих одредаба ових споразума и појединих института међународног јавног права. Чињеница је да су неке државе региона, руковођене властитим политичким или другим интересима, пристајале на овакве или сличне захтјеве Европске комисије. Међутим, уколико би то учинила и БиХ, била би проузрокована не само финансијска штета у износу од неколико десетина милиона евра, него би веома тежак ударац претрпио цјелокупан пољопривредни сектор у БиХ. Надам се да ће преговарачки процес довести до рјешења на обострану корист.

* ГЛАС: Мисија Канцеларије за храну и ветеринарство из Даблина ускоро стиже у БиХ да би се увјерила да ли су испуњени услови за извоз млијека у ЕУ. Какве резултате очекујете?

ТУЧИЋ: ЕУ, а посебно Хрватска, представљају стратешки важно тржиште за млијеко и млијечне производе из БиХ. Механизам који је успостављен на основу договора надлежних институција у БиХ у складу је са стандардима и захтјевима ЕУ и у том смислу можемо бити оптимисти. Надам се да нико ово питање неће настојати да подведе под преговарачки процес везан за закључење додатног протокола уз Привремени споразум, односно Споразум о стабилизацији и придруживању у контексту приступања Хрватске у ЕУ. Но, сачекајмо извјештај Канцеларије за храну и ветеринарство.

* ГЛАС: Да ли постојећи прелази за извоз производа биљног и животињског поријекла на граници са Хрватском задовољавају потребе домаћих привредника?

ТУЧИЋ: Сасвим је сигурно да постојећи број и територијална дистрибуисаност граничних прелаза за извоз производа биљног и животињског поријекла у ЕУ није задовољавајући и да се ово питање мора хитно рјешавати. Уосталом, и приликом ратификације споразума којима је регулисано ово питање јасно је наглашен став да је што прије неопходно покренути иницијативу према Бриселу како би се постојећа ситуација поправила.

"Јужни ток"

* ГЛАС: Како коментаришете спор на релацији Москва - Брисел у вези са "Јужним током" и какве би он реперкусије могао да има по изградњу крака кроз РС и ФБиХ?

ТУЧИЋ: Чињеница је да постоје одређена неслагања између Руске Федерације и Брисела по питању усклађености споразума које су поједине чланице ЕУ закључиле са Русијом са легислативом Уније у области енергетике и то питање ће се рјешавати у преговорима између Брисела и "Гаспрома". Србија је такође закључила предметни споразум са Руском Федерацијом, док БиХ то, уколико постоји опредјељење да се дјелује у том правцу, тек треба да учини. БиХ је чланица Европске енергетске заједнице и интензивно пратимо комуникацију Европске комисије и "Гаспрома" и развој ситуације. Сматрам да отворена питања између Европске комисије и инвеститора не би требало да представљају препреку да дјелујемо у правцу стварања свих неопходних административних предуслова за реализацију овог стратешки веома важног пројекта у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.