Борис Мајсторовић, извршни директор "Балкан криптоексчејнџа": Слом криптотржишта вријеме за инвестирање

Стрмоглави пад вриједности криптовалута на свјетском тржишту током прошле седмице могла би бити и добра пословна прилика за оне који су планирали да се окушају у овој трговини и купе неку од дигиталних валута, због њихове релативно ниске цијене.

Kаже ово у интервјуу за "Глас Српске" извршни директор прве криптомјењачнице у БиХ - "Балкан криптоексчејнџ" Борис Мајсторовић, анализирајући посљедње "потресе" на овом тржишту. 

- Пад вриједности криптовалута на свјетском тржишту није неуобичајена појава. Криптотржиште је поприлично "младо" и у посљедњих 12 година, од када је обављена прва трансакција, ови падови и скокови вриједности су чести. Примјера ради, прије четири године имали смо пад од чак 70 одсто. Ниједно тржиште не расте у недоглед, те тако с времена на вријеме долази и до одређених корекција - каже Мајсторовић.

ГЛАС: Шта је изазвало овај пад вриједности криптовалута?

МАЈСТОРОВИЋ: Најава појединих централних банака у свијету, а прије свега америчких Федералних резерви и ЕЦБ-а да ће подићи своје референтне каматне стопе била је окидач за овај пад. Ради се о домино ефекту, на који су реаговали и криптоинвеститори, и то најчешћи они мали који још немају толико искуства у трговању криптовалутама. Њих је захватила паника, а поготово након што су поједине свјетске криптоберзе и платформе прије неколико дана блокирале на 24 сата трговање, али и располагање овом криптоимовином. Настала је општа хистерија. Након тога појединци су кренули са масовном продајом својих криптовалута, што је онда довело и до драстичног пада њихове вриједности.  

ГЛАС: Који спољни фактори иначе најчешће утичу на кретање вриједности криптовалута?

МАЈСТОРОВИЋ: До 2020. године криптотржиште се понашало потпуно атипично у односу на она традиционална - капитала, новца и некретнина. Када је вриједност тржишта капитала расла, оно крипто је падало. И обрнуто. То се дешавало због тога што су тада учесници на том тржишту углавном биле особе које нису имале иницијално знање. Њих нису занимали спољни фактори. Улагали су новац не обраћајући пажњу на глобална економска и финансијска дешавања. Када су у ту причу ушле и велике инвестиционе банке и фондови, све се промијенило. Они су са собом донијели одређене обрасце понашања које примјењују и на другим тржиштима. Због тога сада имамо ситуацију да криптотржиште "прати" и реагује на све промјене на другим. 

ГЛАС: Да ли због ниских цијена струје Српска може постати нова криптодестинација за "рударење" валута?

МАЈСТОРОВИЋ: Као прво, морам рећи да имамо изузетне ИТ стручњаке који раде за многе иностране компаније. Када би Српска на неки начин ангажовала те младе људе, били бисмо у прилици да сами правимо одређене "производе". Мислим да имамо капацитета и знања да поред тог "рударења", које је тренутно најпопуларније, ангажујемо ове креативне људе како би осмислили и реализовали низ пројеката који су везани за "блокчејн" технологију. На примјер, Српска би могли направити сопствену криптовалуту, која би била "ослоњена" на конвертибилну марку.

Законска рјешења

ГЛАС: Докле се стигло у регулисању ове области код нас?

МАЈСТОРОВИЋ: Мислим да би већ на наредној сједници НСРС посланици требало да размотре усвајање два јако битна законска рјешења, која би требало да први пут код нас регулишу и дефинишу термин виртуелних валута, ко може трговати  њима, али и ко ће спроводити контролу. И то је јако значајно, али, исто тако, мишљења сам да не би требало журити са доношењем неких других законских рјешења јер се технологија брзо развија. Криптовалуте су само један од производа блокчејн технологије. Битно је да се не угуши нешто што се показало као добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.