Бореновић: Пројекти подршке запошљавању - капитални

Бањалука - Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић сматра да је пројекат подршке запошљавању капитални, те похвалио што је подршка усмјерена на подршку запошљавања у привреди, а не јавној управи.

Бореновић је предложио да у управном одбору који ће вршити надзор над реализацијом пројекта буду и бар два посланика поред представника Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Министарства финансија, Министарства индустрије, енергетике и рударства и Завода за запошљавање.

"Један посланик да се бира из скупштинске већине, а други из опозиције", предложио је Бореновић.

Он сматра да нема потребе да у управном одбору буде представник кабинета предсједника Владе.

Бореновић је подсјетио на успјешан пројекат који је покренут 2006. године а који се тиче запошљавања приправника, када је дата је могућност да велики број младих људи у оквиру приправничког стажа стекне искуство у институцијама.

Посланик СДС-а Игор Остојић рекао је да су ранија искуства у сличним пројектима, иако је циљ био запошљавње у привреди, углавном била запошљавање у државном сектору.

Он је навео да ће предложити закључак којим се задужује Влада Српске да у року од 60 дана достави информацију о ефектима пројеката подршке запошљавња у протеклих 10 година.

Остојић сматра да су добро одређени приоритети када је ријеч о запошљавњу младих, дугорочно незапослених лица и лица старијих од 40 година.

Он је указао да млади немају довољно радног искуства, што послодавац тражи при запошљавању, као и да послодавац избјегава запослити старија лица која су дуго на бироу.

Остојић је рекао да треба пронаћи рјешење и апеловати да послодавци измијене правилнике о систематизацији и да за радна мјеста за која се не тражи посебна спремност обављања посла услов буде смањен на годину дана искуства.

Тегелтија: За подршку запошљавању 21 милион евра

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да је циљ пројекта подршке запошљавању повећање запослености у приватном сектору одабраних циљних група регистрованих незапослених лица, прије свега младих, дугорочно незапослених и особа које имају више од 40 година, те јачање служби Завода за запошљавање.
Образлажући Приједлог одлуке о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци - Међународној банци за обнову и развој по Пројекту подршке запошљавања, Тегелтија је навео да је ријеч о задужењу од 21 милион евра, што представља 42 одсто од 50 милиона евра укупног задужења за БиХ.

Он је рекао да се средства зајма одобравају Српској под условима рока отплате од 32 године, период одгоде плаћања од седам година, каматну стопу која се обрачунава у вриједности Еурибора увећаног за варијабилни распон, те отплату главнице полугодишње - 15. маја и 15. новембра.

Тегелтија је додао да су средства зајма намијењена за подршку запошљавању посредством активних мјера запошљавања у оквиру програма запошљавања у привреди /за регистрована незапослена лица дуже од 12 мјесеци/, подршку запошљавању за регистрована незапослена лица која имају више од 40 година, те запошљавања младих и подршку систему управљања, надзора и комуникација Завода за запошљавање.

Планирани рок реализације пројекта је 1. октобар 2021. године. 

Чубриловић: Искористити уштеде од смањења броја саобраћајних несрећа

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић оцијенио је да би средства која би се уштедјела од смањења броја саобраћајних незгода могла бити искоришћена за многе корисне намјене, попут изградње болница.
Чубриловић је рекао да је управљање безбједношћу саобраћаја сложен процес који се прати кроз разне гране и институције, те да је у савременом свијету достигао ниво да је готово могуће пројектовати када ће нека саобраћајна несрећа и у којем капацитету да се деси.

Он је, током расправе о информацији о спровођењу Стратегије безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске за период 2013-2022. година, за прошлу годину, истакао да је корисно правити пресјеке спровођења стратегије, те да је ова информација корисна и за доношење многих закључака.

Чубриловић је напоменуо да је Српска заједно са осталим земљама чланицама УН прихватила низ резолуција о безбједности саобраћаја.

Шеф Клуба СНСД-а Радован Вишковић рекао је да је просјечна старост возила у Српској око 17 година, а вјероватно просјечна старост аутобуса близу 25 година.

Он је навео да је контролисано око 408 аутобуса, што је око 30 одсто регистрованих, те да забрињава податак да су код 94 аутобуса установљене неисправности, а највише на механизмима за кочење.  

Прошле године на путевима Српске погинуло 130 лица

На путевима Републике Српске прошле године погинуло је 130 лица, док их је 703 теже, а 2.878 лакше повријеђено, наведено је у информацији о спровођењу Стратегије безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2013-2022. година за прошлу годину.
У Српској су се догодиле 9.783 саобраћајне незгоде, од којих 121 са погинулим лицима, 577 са тешко и 1.741 са лакше повријеђеним лицима, те 7.344 незгоде са материјалном штетом.

Образлажући информацију на сједници Народне скупштине Српске, помоћник министра саобраћаја и веза Наташа Костић рекла је да се укупан број саобраћајних незгода повећао за четири одсто у односу на референтну 2011. годину, те је констатовала да није успостављен Стратегијом пројектовани тренд смањења броја саобраћајних незгода.

"Иако број саобраћајних незгода има тенденцију пораста, охрабрује податак да је број незгода са погинулим и тешко повријеђеним лицима мањи у односу на 2015. годину, као и у односу на базну 2011. годину", навела је Костићева.

У информацији се додаје да је закључно са 31. децембром прошле године у Републици Српској регистровано 370.767 возила, просјечна старост возила је 16,8 година, док је 68.117 возила приликом прегледа оцијењено као неисправно.

Број регистрованих возила повећава се сваке године, а значајну категорију чини број путничких аутомобила, који је у прошлој години повећан за 48.864, односно за 19 одсто у односу на 2011. годину.

Проценат возила која су оцијењена као неисправна повећао се за 87,7 одсто у односу на 2011. годину.

Број станица техничког прегледа возила у Српској у посљедњих пет година у просјеку износи 213 и превелики је у односу на број регистрованих возила када се упореди са земљама окружења и другим земљама.

У протеклом седмогодишњем периоду највише неисправности утврђено је на систему за кочење - 35 одсто од укупног броја утврђених неисправности, затим слиједе уређаји за освјетљење и свјетлосну сигнализацију - 25 одсто и елементи вјешања, осовине и точкови - 14 одсто.

Коначни циљеви у Стратегији безбједности саобраћаја су - смањење броја погинулих лица за 50 одсто до 2022. године у односу на број погинулих у 2011. години, као и смањење укупних друштвено-економских трошкова саобраћајних незгода у периоду од 10 година за 582 милиона КМ.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.