Боцан-Харченко: Нема консензуса за »распакивање« Дејтона

Сарајево - Руска Федерација није за "распакивање" Дејтонског мировног споразума - за тако нешто нема консензуса унутар БиХ, наглашава руски амбасадор у БиХ Александар Боцан-Харченко у интервјуу Срни.

"Код неких политичких фактора у БиХ, можда, постоји воља, али нема потпуног политичког консензуса као основе за такво дјеловање. А ако тога нема, онда је то празна прича", наводи Боцан-Харченко.

Боцан-Харченко напомиње да је "познато да изван БиХ постоје одређени кругови који 'не спавају мирно' зато што је Република Српска мирна и стабилна", и упозорава да је "могућ покушај мјешања у унутрашње ствари и посредовања с циљем наметања неких рјешења".

Он не жели да се упушта у разматрање сценарија о "прелијевању" кризе из Федерације БиХ у Републику Српску, напомињујући да је било покушаја изазивања нереда и немира у Српској, али да су власти предузеле мјере и одржале мир и стабилност.

"Мора се истаћи да Република Српска није изузетак када је ријеч о економским потешкоћама и нико не ствара илузију да ту нема никавких проблема. Али, у Републици Српској постоји јасна усмјереност предсједника Милорада Додика и Владе Српске да раде на рјешавању социјалних питања", каже Боцан-Харченко.

Руски амбасадор сматра да су протести који се од 7. фебруара свакодневно организују у градовима широм Федерацији БиХ - унутрашње питање и да Русија очекује од домаћих политичких представника да нађу рјешење за кризне ситуације.

Боцан-Харченко наглашава да се не могу повлачити паралеле између ситуације у Федерацији БиХ и Украјини, у којој, стиче се утисак, споразум Виктора Јануковича и представника опозиције служи само као параван који има за циљ да се успостави власт на основу чињеница на терену.

"Руска Федрација се изјаснила за немијешање у унутрашње ствари других земаља", рекао је Боцан-Харченко и оцијенио да Савјет за провођење мира /PIC/ не треба да учествује у разрјешавању ситуације у Федерацији БиХ на начин који одговара неком изван БиХ.

Он подсјећа да је Руска Федерација неколико пута јасно ставила до знања да је криза у Федерацији БиХ настала у прољеће 2010. године након одлуке високог представника Валентина Инцка.

Боцан-Харченко подсјећа и да Русија није подржала Инцкову одлуку којом је отворен пут за формирање Владе Федерације БиХ која је није водила функционалности него ка даљем продубљивању кризе, како економске тако и односа унутар овог ентитета.

"Ми смо јасно ставили до знања да је то унутрашњи проблем Федерације БиХ и да PIC није најбољи форум за разматрање тог питања. У сваком случају, морамо водити рачуна и о географији збивања, односно у ФБиХ и чињеници да је Република Српска стабилна", рекао је Боцан-Харченко.

Руски амбасадор у БиХ истиче да му нису познати "модели за БиХ" које помињу високи представник ЕУ за спољну и безбједносну политику Кетрин Ештон и комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, а за које је први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић рекао да су - "тешко оствариви".

"Када је ријеч о ставу Русије, ми за сада, док се нађе неки нови консензус, полазимо од тога да је 'Дејтон', ако се исправно поштује, модел који обезбјеђује стабилност и који још има потенцијал да допринесе развоју БиХ", наводи руски амбасадор у интервјуу Срни.

Он наглашава да проблем није у Дејтону и његовој функционалности, што се често чује, већ у његовом кршењу.

Амбасадор Боцан-Харченко наводи да пажљиво прати ситуацију у БиХ и закључује да је најважније да не дође до подизања међунационалних тензија под изговором неких такозваних "грађанских акција", којима се настоји нарушити структура која се заснива на Дејтонском мировном споразуму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.