Бјежали смо да спасимо животе

Сарајево - Кад се погледа списак 460 сарајевских љекара објављен у "Гласу Српске", иако непотпун, довољан је показатељ колико је интелектуалаца који су положили Хипократову заклетву протјерано на различите начине из тог града. Није тешко поставити питање, каква је то порука била свим другим Србима у граду?

Рекла је ово јуче "Гласу Српске" педијатар др Зорка Авлијаш-Којадиновић, коју је рат затекао на неонатологији у кошевској болници "Језеро", а данас ради као педијатар у Бијељини. 

- Радила сам до 30. априла 1992. године и тог дана сам изашла са дежурства. Како је био 1. мај, муж је дошао по мене да идемо за Олово. Већ на Барама аутобус су зауставили припадници Патриотске лиге и све мушкарце извели из њега. Извели су, наравно, и мога мужа и цијели аутобус су претресли. Не знам шта би се десило да се међу тим наоружаним људима није нашао један старији човјек и рекао да мушкарце пусте. Ови млађи су говорили да никога не треба пустити и да је "предсједник", а вјероватно су мислили на Алију Изетбеговића, наредио да никога не пуштају - прича Авлијаш-Којадиновић.

Додаје да се већ од почетка рата до њеног напуштања болнице на Језеру осјећала нездрава атмосфера.

- Није било пријатно боравити на клиници. Групе су се издвајале и у тим групама није било Срба. Нисам се на то освртала, радила сам и ћутала, и вјероватно ме је то спасило - каже др Авлијаш-Којадиновић.

Додаје да је у ратном Сарајеву провела мјесец и да је схватила да јој ту нема мјеста и да мора бјежати да спаси голи живот.

- Владао је страх да човјек неће остати жив. Знам да је Гојко Радовић причао да му је помогао др Атиф Арнаутовић јер су му у стан сваки час упадали наоружани људи, а он, др Арнаутовић, их је спасио - сјећа се др Авлијаш-Којадиновић.

У спасавању живе главе из стана је понијела само лична документа и увјерење о завршеној специјализацији педијатрије. 

- Али желим да кажем да су неке колеге, љекари бошњачке националности, били прије свега изузетни људи. Такав је био др Ејуб Џафић, који би ме сваки дан пратио с посла до аутобуса или трамваја да ми се нешто не би десило - каже др Авлијаш-Којадиновић и додаје да је са др Џафићем разговарала путем телефона и послије рата.

Списак

У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у сарајевским логорима.

Овај још непотпун списак објавио је "Глас Српске", а припремио га је по сјећањима и свједочењима преживјелих љекара Страхиња Живак, који је и сам у сарајевским логорима "Виктор Бубањ" и Централни затвор провео двије године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.