Бивши амерички дипломата има рјешење за БиХ

ВАШИНГТОН - БиХ би могла постати европски еквивалент Вијетнаму, односно земља која се из ратног пепела уздиже у економског тигра захваљујући јефтиној, али високообразованој радној снази, стратешкој близини тржишта Европске уније и политичкој стабилности потпомогнутој страним инвестицијама.

Ову смјелу визију износи амерички стручњак за управљање конфликтима, бивши дипломата и војни официр са више од 15 година искуства у кризним подручјима широм свијета, па и онима на Балкану током деведесетих година прошлог вијека Едвард П. Џозеф.

У његовој недавно објављеној анализи "Како Трамп може поправити дефектни мировни споразум БиХ" он предлаже "Дејтон плус", не нови споразум, већ детаљну ревизију постојећег, којег назива "франкенштајнским".

Кључна Џозефова теза гласи да је Дејтонски споразум зауставио рат и спасао стотине хиљада живота, али је замрзнуо конфликт. Како каже, Запад је тридесет година форсирао санкције посредством високих представника, али резултат је био ништаван. Зато заговара бизнис дипломатију какву фаворизује предсједник Доналд Трамп у другом мандату.

Овај прагматични модел ослања се на директне инвестиције, стабилност и економски раст, а не на идеологију. Управо тако је Вијетнам од 1986, кроз политику обнове, привукао више од 400 милијарди долара страних директних инвестиција и постао глобални лидер у електроници и текстилној индустрији.

План има три димензије: политичку, економску и безбједносну. У политичкој сфери неопходна је реформа Изборног закона како би се спријечиле блокаде, уз очување права сваке етничке групе да бира своје представнике. Ентитети задржавају аутономију, Република Српска добија пуну фискалну независност, а има и  власт над полицијом, образовањем, здравством и локалном управом. У Федерацији БиХ десет кантона би се реорганизовало у четири економске регије: сјеверозападну (Бихаћ - Ливно), централну (Зеница - Травник), херцеговачку (Мостар - Широки Бријег) и источну (Тузла - Горажде). Овај потез укинуо би сувишну бирократију, уштедио више од 100 милиона евра годишње и повећао ефикасност, слично вијетнамским реформама деведесетих година прошлог вијека, када је Ханој уклонио локалне баријере да би привукао гиганте попут "Самсунга" и "Интела".

Економски стуб централни је дио плана и носи слоган "Мир кроз просперитет". Џозефова теза гласи да, ако људи зарађују и остају, неће се борити за границе. Предвиђено је улагање од двије до три милијарде долара америчких инвестиција до 2030, уз стварање четири слободне индустријске зоне. У Бањалуци би се развијала ИТ индустрија и производња аутомобилских дијелова с инвеститорима попут "Континентала", "Магне", "Боша" и "Леонија"; просјечна плата достигла би 1.200 евра, а запослено би било више од 20.000 радника. Мостар би постао центар обновљиве енергије, соларних и вјетроелектрана те луксузног туризма. Тузла би се фокусирала на логистику, транспортне хубове и хемијску индустрију, док би Сарајево постало хуб за стартапе и софтверски развој.

Ове зоне директна су паралела с вијетнамским индустријским парковима у Хо Ши Мину и Ханоју, гдје су стране фирме запослиле милионе радника с платама које су расле са 50 долара мјесечно 1995. на више од 400 долара данас. Џозеф предлаже изузетно повољан порески режим: нула одсто пореза на добит током десет година, нулти ПДВ на извоз, нулти доприноси за социјално осигурање прве три године за новозапослене и слободан пренос капитала без ограничења.

Инфраструктура би се унаприједила изградњом аутопутева Бањалука - Сарајево - Мостар, жељезничких пруга велике брзине Сарајево - Београд и Сарајево - Загреб те проширењем аеродрома у Тузли и Мостару, финансираних од ЕБРД-а, америчких банака и приватних инвеститора.

Енглески би био обавезан језик у зонама, а 50.000 радника прошло би обуку до 2028. у сарадњи с америчким универзитетима и фирмама. Као што је Вијетнам 1986. укинуо државне монополе и понудио нулти порез за првих пет година, то би могла учинити и БиХ, постајући магнет за европске и америчке фирме које траже јефтину, образовану радну снагу само 600 километара од Беча.

У безбједносној сфери Џозеф предлаже формирање мале америчке војне базе у Тузли или Мостару ради обуке, одвраћања и заштите критичне инфраструктуре. Он предвиђа самит до краја ове године у Вашингтону уз присуство специјалног изасланика Трампове администрације, након чега би могло доћи до потписивања "Дејтона плус" с америчким гаранцијама. Током наредне године формирао би се инвестициони фонд од пар милијарди долара, а 2027. отвориле би се прве слободне зоне у Бањалуци и Тузли с фабрикама и ИТ парковима.

Ако план буде реализован, БДП по глави становника достигао би 12.000 евра до 2030, незапосленост пала испод осам одсто, а БиХ би годишње привлачила 10.000 повратника из дијаспоре у Њемачкој, Аустрији и Швајцарској. Вијетнам је од 1990. повећао БДП по глави са 200 на више од 4.300 долара; Џозеф је увјерен да БиХ има бољу стартну позицију. Његов коначни закључак гласи да Трамп не вјерује у БиХ као идеју, већ као бизнис.

- БиХ може постати европски Вијетнам. Има све предуслове. Само јој фали Трампов дил - поручио је Џозеф у анализи.

Ако Трампова администрација заиста активира "бизнис дипломатију" и према БиХ, Џозефове идеје сигурно би могле добити на тежини.

Ове Џозефове визије БиХ једним дијелом сличне су оним које имају Херитиџ фондација, један од најутицајнијих конзервативних тинк-тенкова у САД и Институт за политику "Америка на првом мјесту" (АФПИ). Ове институције, блиске републиканцима и Доналду Трампу, отворено критикују постојећи међународни оквир у БиХ, посебно улогу Канцеларије високог представника и Дејтонски мировни споразум.

Они, међутим, помињу Абрахамске споразуме на Блиском истоку као модел за БиХ. То подразумијева  економске споразуме, нормализацију односа и заобилажење статусних питања. Иако Трампова администрација још није званично објавила план за Балкан, кључне личности из његовог круга - Ричард Гренел и Џаред Кушнер, као и представници Херитиџа и АФПИ - отворено промовишу брзо рјешење за БиХ по узору на дипломатију из првог Трамповог мандата. Циљ није институционална реформа нити међународно туторство, већ стабилност кроз просперитет. Економски развој, инвестиције и нормализација односа између ентитета, уз америчко посредовање.

ЛИЈЕПО ЗВУЧИ

Стручни сарадник Центра за друштвено-политичка истраживања Српске Невен Ђенадија каже да визија бившег америчког дипломате Едварда П. Џозефа звучи лијепо те да би, уколико се и оствари, односно реализује, сигурно много доброг донијела.

- Стално говоримо како бисмо могли постати Швајцарска, а никако да се бар милиметар приближимо томе.  И то што предлаже овај амерички дипломата има смисла. Питање је само колико је она друга страна у Сарајеву спремна на то. Недавно укидање санкција предсједнику Милораду Додику и другим званичницима и предузећима можда илуструје да се неке ствари покрећу у том правцу. Сматрам да се тренутно води борба између ЕУ и САД, под чију зону утицаја ће БиХ пасти. Вјерујем да Трампова администрација на ове просторе гледа као на своје интересне сфере. Само се надам да ће се о свему томе договорити и са Москвом. Неке ствари говоре да такав прећутни договор можда и постоји - истакао је Ђенадија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.