Бијег муџахедина из сарајевског затвора и даље неразјашњен

Сарајево - Прошло је 20 година откад је из Казнено-поправног завода Сарајево побјегао некадашњи припадник јединице "Ел муџахид" Француз Лионел Димон, познатији као Абу Хамза, а околности овог бијега ни данас нису разјашњене.

Један од истражитеља и данас је увјерен да је Абу Хамзу из затвора "пустила политика", пише "Аваз".

Он сматра да појединци у најмоћнијим политичким структурама нису хтјели да Димон буде одведен на саслушање у Француску због свега што је знао о дешавањима у БиХ.

Димон је заједно са својим саучесником Молудом Бугеланом осуђен у Зеници на 20 година затвора због пљачке бензинске пумпе у зеничком насељу Распоточје 1997. године, гдје је један полицајац убијен, те због напада на продавницу оружја "Аутотек" у Зеници, када је смртно страдао чувар радње.

Он је био вођа банде из Рубеа, групе криминалаца оптужених за низ бомбашких напада у Лилу 1996. године.

Послије суочавања са оптужбама боравио је у БиХ, гдје је 1997. године ухапшен након двоструке пљачке у Зеници. Пронађен је у стану који је био власништво тадашњег МУП-а БиХ.

Затворску казну издржавао је у Зеници, али је након туче са једним осуђеником пребачен у Сарајево, одакле је побјегао неколико дана прије него што је требао бити изручен Француској.

Из сарајевског затвора побјегао је са 20-годишњим Едином Џиханом 26. маја 1999. године док је стража гледала пренос финала Купа првака у фудбалу између Бајерна и Манчестер јунајтеда.

Димон и Џихан су те ноћи прошли и кроз кухињу која је, мимо затворских правила, била откључана.

Жељезне решетке су пресјекли, највјероватније апаратом који им је достављен споља те се пребацили у дио који припада судским институцијама.

Према овој званичној верзији, у просторијама Суда у приземљу зграде скинули су жељезну решетку с прозора, а потом једноставно ишетали на споредну улицу. Џихан и Димон побјегли су на територију Републике Српске.

Три дана касније, Џихан је ухапшен у Сарајеву, а четири године касније Димон у Њемачкој.

Димон је у сарајевском затвору имао извјесну слободу. Телефонирао је, примао посјете и причао на француском језику с одређеним особама, а да то није снимано, нити је икада приликом посјета био присутан преводилац.

Годинама касније посумњало се да је управо на тај начин организовао свој бијег. Познаваоци овог догађаја кажу да Димон и Џихан нису могли сами извести овакав бијег, јер би им за то требало дуже времена да исјеку решетке, а били би бучни.

Саговорници "Аваза" каже да су шипке морале бити раније пререзане.

"У сваком бијегу из затвора имате помагаче споља и унутар затвора. Џихан му је вјероватно требао јер је познавао Сарајево, док Димон није добро познавао ову територију те не би знао куда кренути након бијега", говоре познаваоци овог догађаја.

Званична истрага никад није утврдила ко су остали помагачи Димоновог бијега.

Лионел Димон, алиас Билал или Хамза рођен је 29. јануара 1971. године у Рубеу у Француској, гдје је и студирао на тамошњем универзитету.

Овај добровољац француске војске учествовао је у трупама у УН операцији "Вратити наду" у Сомалији. Прешао је на ислам, а у октобру 1993. вратио се у Француску.

Димон је у Паризу поднио захтјев за ангажман у некој невладиној хуманитарној организацији у БиХ, гдје долази у мају 1994. године, да би до краја 1995. године под именом Абу Хамза био у бригади "Ел муџахид" у Зеници.

Током друге половине 1995. године учествује у борбама у теслићком и возућком крају. Почетком 1996. године, након вјенчања живи у Завидовићима, потом у једном селу код Травника, те у Зеници. Непосредно прије бијега из Сарајева његов брак је поништен.

До септембра 2003. године са супругом Њемицом Димон је живио повучено у префектури Њигата, око 250 километара сјеверно од Токија, радећи у приватној компанији за продају аутомобила чији је власник био Пакистанац.

Према писању јапанске штампе, у јулу 2002. године инфилтрирао се у Јапан са задатком да оформи мрежу Ал каиде.

Након Јапана, Димон је отишао накратко у Малезију, а потом у Њемачку, гдје је ухапшен у децембру 2003. године у једној хотелској соби код Минхена.

Пет мјесеци након хапшења изручен је Француској, у којој је 2001. у одсуству осуђен на доживотну робију због учешћа у планирању терористичког напада на учеснике самита Г7 у овој земљи 1996. године, напада на полицијску станицу, као и за оружану пљачку, те низ бомбашких напада.

Поново му је суђено у Француској и овај пут осуђен је на 30 година затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.