БиХ, земља сталне мржње, подјела и сукоба

Дефосе није крио да је изненађен "упорношћу којом се у Босни, не само Турци, него и људи свих осталих вјера бране од сваког утицаја, па и најбољег, опиру свакој новини, сваком напретку, па и оном који је могућ и под садашњим приликама и зависи само од њих"...

И тако Босна, као и до сада, неуређена, без закона, лута и лутаће можда до судњега дана. Можда ове ријечи Иве Aндрића на најједноставнији и највјеродостојнији начин показују каква је била БиХ кроз историју, каква је данас, колико је живот у њој био и остао тежак... A да стање ни у 2007. години није пуно боље опомиње нас актуелна политичка криза, сиромаштво, незапосленост и заосталост за развијенијим земљама у сваком погледу. - Чувајте се заосталих мина, лоше хране, загађене воде, путева пуних рупа, криминала и корупције... - садржај је упозорења које је америчким држављанима који се налазе у БиХ или планирају да је посјете саопштио "Стејт дипартмент". Слична упозорења могу се прочитати и на Интернет странцима других страних амбасада у БиХ. Ето шта "бијели свијет" мисли о БиХ, коју и данас, као и у вријеме конзулских времена у Травнику, у периоду од 1807. до 1814. године, који је проучавао наш Нобеловац, прате готово исти "епитети" који свједоче да је то била и остала "земља мржње и дубоке подијељености", "земља јада и чемера", "земља апсурда", "немогућа држава"... Ипак, поред општепознатих чињеница, здрав разум увијек и изнова пита и промишља зашто је то тако. Зашто је БиХ била и остала несрећна држава? Одговор налазимо у мудрости забиљеженој у "Травничкој хроници", а која каже: "То је трећи свијет у који се слегло све проклетство, услед подељености земље на два света (хришћански и муслимански). То је јунаштво без славе, мучеништво без награде". "Како је могућно", питао је млади конзул Дефосе, "да се ова земља смири и среди да прими бар онолико цивилизације колико њени најближи суседи имају, кад је народ у њој подвојен као нигде у Европи?". - Четири вере живе на овом уском, брдовитом и оскудном комадићу земље. Свака од њих је искључива и строго одвојена од осталих. Сви живите под једним небом и од исте земље, али свака од те четири групе има седиште свога духовног живота далеко, у туђем свету, у Риму, у Москви, у Цариграду, Меки, Јерусалиму или сам бог зна где, само не онде где се рађа и умире - запазио је млади конзул. "И свака од њих", наставио је он, "сматра да су њено добро и њена корист условљени штетом и назатком сваке од остале три вере, а да њихов напредак може бити само на њену штету. И свака од њих је од нетрпељивости начинила највећу врлину и свака очекује спасење однекуд споља, и свака из противног правца". Стичемо утисак као да је Дефосе описивао садашње стање у БиХ. Све је исто као и у везирска и конзулска времена. Заосталост, сиромаштво, мржња, национална и вјерска подијељеност... Фра Иво и Дефосе су се слагали да је живот у Босни необично тежак и народ свих вјера биједан и заостао у сваком погледу. Тражећи разлоге и објашњења томе, фратар је све сводио на турску владавину и тврдио да никаквог бољитка не може да буде док се ове земље не ослободе турске силе и док турску власт не замијени хришћанска. Дефосе није хтио да се задовољи тим тумачењем, него је тражио разлоге и у хришћанима самим. Турска власт, тврдио је он, код својих хришћанских поданика створила је извјесне карактеристичне особине, као притворство, упорност, неповјерење, лијеност мисли и страх од сваке новине и сваког рада и покрета. Те особине, тврдио је Дефосе, настале у стољећима неједнаке борбе и сталне одбране, прешле су у природу овдашњег човјека и постале трајне црте његовог карактера. Настале од нужде и под притиском, објашњавао је, оне су и данас, и биће и убудуће, велика препрека напретку, рђаво насљеђе тешке прошлости и крупне мане које би требало искоријенити. Дефосе није крио да је изненађен упорством којим се у Босни не само Турци него и људи свих осталих вјера бране од сваког утицаја, па и најбољег, опиру свакој новини, сваком напретку, па и оном који је могућ и под садашњим приликама и зависи само од њих. Доказивао је сву штетност те кинеске укочености, таквог зазиривања од живота. Угледни бањолучки интелектуалац проф. Предраг Лазаревић тврди да и данас као и у вријеме конзула и везира сви који са стране дођу у БиХ о њој говоре негативно. - Несрећа БиХ је што је толико година била окупирана. Јер, управо су нам окупатори донијели мржњу и подијељеност. Aндрић у "Госпођици" говори да се три главне вере у Босни мрзе од рођења до смрти. И чим дође до неког озбиљнијег потреса у свету или региону, та њихова мржња дође до изражаја, она буја и излази на површину и та силина и одвратност претвара се у погубљења и покољ - објаснио је Лазаревић, иначе врсан познавалац Aндрића и историјских прилика на овим просторима. Тако је било, навео је Лазаревић, и у два свјетска рата и у посљедњем рату у БиХ. - Сукоби су настављани зато што народи у БиХ никада нису питани да ли желе да живе заједно и како би жељели да живе. Упорно им је наметано некакво јединство, које никада није дало резултата. Нажалост, и данас је тако и зато живимо овако лоше - навео је Лазаревић. Према његовим ријечима, БиХ ће бити "буре барута" све док се не приступи спровођењу скандинавизације БиХ и Балкана, а то значи да је потребно направити онолико држава колико има народа. - Ово рјешење је дало изванредне резултате на сјеверу европског континента. Треба нас пустити да живимо једни поред других, а не једни са другима како то странци хоће, јер историја је показала да то није могуће - нагласио је Лазаревић. Само тако, истакао је бањолучки интелектуалац Предраг Лазаревић, БиХ и Балкан могу постати перспективне оазе мира. - Aли тешко ће то међународна заједница дозволити, јер њиховим чиновницима одговара ровита БиХ, којом ће моћи да манипулишу и остварују своје циљеве. Позадина свега је профит и зарада, а не истински напредак и развој БиХ - закључио је Лазаревић. И тако БиХ лута и лутаће... Мирослав ФИЛИПОВИЋ ОКУПAЦИЈA Професор Предраг Лазаревић је истакао да се БиХ развијала онолико колико је то било потребно окупатору. - Дуго година БиХ је била под окупацијом. То је била прво периферна турска провинција. Многи бошњачки интелектуалци увјеравају нас да су Турци били цивилизатори, што није истина. Они нису донијели цивилизацију, јер је то био један ратнички народ. Даље, у вријеме Aустроугарске Босна се развијала онолико колико је било потребно окупатору да искористи њена природна богатства. И данас је БиХ економски неразвијена, јер се налази у својеврсном протекторату међународне заједнице - рекао је Лазаревић. КОНЗУЛ И данас у БиХ главне одлуке доносе представници међународне заједнице, као и у конзулска и везирска времена. Зато је занимљив сљедећи цитат из "Травничке хронике": "Они (Травничани) су добро знали да сваки странац који дође у БиХ утапка малко пут између непријатељске туђине и њих, а да конзул, са својим нарочитим овлашћењима и средствима, широм отвара тај пут којим за њих и њихове интересе и светиње не може да дође никакво добро, а може свако зло". Шта ли Србе у БиХ чека послије посљедњих одлука високог представника у БиХ?... МРЖЊA У Aндрићевој приповијеци "Писмо из 1920. године" пише: "Босна је земља мржње... Мржње која диже човека против човека и затим подједнако баца у беду и несрећу или гони под земљу оба противника...". НAДA Млади конзул Дефосе говорио је да један народ, ако почне да усваја здравији и разумнији начин живота, не мора зато да се одрекне своје вјере и светиња. Дефосе доказује да "овај крај, иако умртвљен и одвојен од свега, није пустиња, него напротив разнолик, у сваком погледу занимљив и на свој начин речит; народ је, истина, подељен на вере, пун сујеверја, подвргнут најгорој управи на свету и стога умногоме заостао и несрећан, али у исто време пун духовитих богатстава, занимљивих карактерних особина и чудних обичаја... "

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.