БиХ све важнија на рути за кријумчарење миграната: Нови играчи у старом послу

САРАЈЕВО - БиХ је све мање само успутна станица, а све више важна карика у балканском ланцу илегалног пребацивања миграната према Европској унији. Посљедњи случајеви показују да у организацији ових активности све већу улогу имају страни држављани повезани са међународним криминалним мрежама.

Недавна хапшења држављана Грузије и Турске код Ливна и Груда само су посљедњи у низу случајева који су обиљежили ову годину. Заједничко им је да групе које стоје иза илегалних прелазака дјелују преко граница, користе разрађене руте и територију БиХ користе као транзитни коридор према земљама Европске уније.

Припадници Граничне полиције БиХ у двије одвојене акције на подручју Ливна и Груда ухапсили су четворицу страних држављана, двојицу из Грузије и двојицу из Турске, због сумње да су учествовали у илегалном пребацивању миграната. Код Ливна су ухапшена два држављанина Грузије након што је у џипу њемачких регистарских ознака откривено пет страних држављана. Четири особе нису посједовале идентификационе документе, али су навеле да долазе из Бангладеша и Пакистана, док је пета особа била држављанин Турске.

Образац

Само неколико дана раније, заједничка патрола припадника Јединице граничне полиције Горица и хрватске Граничне полиције спријечила је илегални транспорт седам држављана Турске на подручју Груда. Због сумње да су организовали њихово пребацивање ухапшена су двојица држављана Турске. Мигранти су превожени у два возила са регистарским ознакама БиХ. О оба случаја обавијештен је тужилац Тужилаштва БиХ, док су страни држављани предати у даљу надлежност Служби за послове са странцима БиХ. Из ове службе за "Глас Српске" истичу да се и најновији случајеви уклапају у образац који је примјетан током цијеле године.

Правци незаконитог кретања миграната, како наводе, континуирано се мијењају и прилагођавају околностима на терену. Незаконити уласци најчешће се биљеже на источној граници БиХ, док су покушаји незаконитог изласка углавном усмјерени према Хрватској и спољној граници Европске уније.

Илегално пребацивање миграната све мање личи на дјеловање појединаца који повремено превозе људе преко границе, а све више на организован систем у којем различити учесници имају јасно подијељене улоге.

Међу осумњиченима се све чешће појављују страни држављани, прије свега из Турске и Грузије, али и Авганистана. Истовремено, међу мигрантима према којима поступају домаће институције најзаступљенији су држављани Авганистана, Сирије и Пакистана, док су у посљедњим акцијама затечени и држављани Бангладеша, Турске, Кине и других земаља. У таквим мрежама једни обезбјеђују контакте и повезују учеснике, други проналазе возаче и руте, док су трећи задужени за привремени смјештај и пребацивање људи до границе.

За разлику од ранијих случајева великих група миграната које су се кретале пјешке, садашњи модел све више се заснива на мањим групама и коришћењу приватних возила. Такав начин рада омогућава организаторима да се лакше прилагоде полицијским контролама, брже мијењају правце кретања и смање ризик од откривања.

Иза оваквог начина рада стоји и значајан финансијски интерес. Илегални транспорт миграната постао је један од уноснијих облика организованог криминала, јер поједини мигранти за пут од полазних земаља до Европске уније плаћају више хиљада евра. Управо велики новац који се обрће у овом послу омогућава криминалним групама да одржавају мрежу контаката, ангажују возаче, обезбјеђују смјештај и стално мијењају руте.

Акције и логистика

Да се ради о ширем обрасцу, показује и низ других акција током ове године. Почетком марта код Посушја је ухапшен држављанин БиХ који је превозио девет миграната из Турске и Кине. Крајем маја на подручју Градишке ухапшена су двојица држављана БиХ због сумње да су пребацивали 15 миграната из Бангладеша и Пакистана, док је у одвојеној истрази одузето 64 пасоша и друга документа за која се сумња да су коришћена у организованом пребацивању људи. Један од већих случајева забиљежен је крајем јуна код Требиња, када је ухапшен држављанин Турске који је у комбију покушао да прокријумчари 22 држављанина Бангладеша.

Важан дио логистике кријумчарских мрежа постали су и такозвани „дивљи хотели“, илегални смјештајни пунктови у којима мигранти бораве до организовања покушаја преласка границе. Према подацима Службе за послове са странцима, најчешће је ријеч о напуштеним кућама и стамбеним објектима које мигранти или организоване криминалне групе привремено претварају у мјеста за боравак.

У појединим случајевима власници не бораве у БиХ или годинама не користе своје некретнине, па непозната или посредничка лица такве објекте незаконито уступају или изнајмљују мигрантима. Организатори кријумчарења затим их опремају импровизованим лежајевима и користе као привремене смјештајне капацитете, при чему мигранти плаћају боравак до наставка пута.

Из Службе наводе да се власништво над оваквим објектима утврђује у сарадњи са другим полицијским агенцијама, након чега се против власника или лица која су омогућила незаконит боравак предузимају законом прописане мјере.

По откривању оваквих локација мигранти се премјештају у привремене прихватне центре или, када су испуњени законски услови, у Имиграциони центар. Истичу и да је флуктуација корисника изузетно велика, јер се мигранти у овим објектима задржавају тек неколико дана, након чега на њихово мјесто долазе нове групе. Илегални смјештаји најчешће се налазе у урбаним срединама, гдје је њихово функционисање лакше прикрити.

Недавна акција на подручју Илиџе, у којој су откривена 42 мигранта, показала је управо како функционишу овакви пунктови. Међу затеченим лицима били су држављани Бангладеша, Пакистана и Непала, који су у БиХ илегално ушли из правца Црне Горе, док су истовремено идентификована и лица за која постоји сумња да су учествовала у организацији њиховог пребацивања.

Поред транспорта и смјештаја, криминалне групе све више користе дигиталне платформе за комуникацију и координацију кретања. У Служби за послове са странцима истичу да и међу мигрантском популацијом постоји добро организована неформална мрежа путем које се размјењују информације о рутама кретања, кријумчарским каналима и локацијама илегалних смјештаја, што додатно отежава њихово откривање. У одржавању оваквих мрежа, поред страних држављана, учествују и поједини држављани БиХ.

Из Службе за послове са странцима истичу да не располажу поузданим подацима о висини накнада које кријумчари наплаћују мигрантима, јер се износи разликују зависно од руте, начина транспорта и других околности, а конкретни подаци утврђују се у полицијским и тужилачким истрагама. Наглашавају и да појачавају оперативне активности, проводе циљане контроле и, у сарадњи са другим полицијским и безбједносним агенцијама, откривају илегалне смјештаје, кријумчарске мреже и лица која омогућавају незаконит боравак страних држављана у БиХ.

Сви ови случајеви показују да илегално пребацивање миграната преко БиХ више није питање појединачних покушаја преласка границе, већ добро организованог система у којем се преплићу међународне криминалне мреже, транспортни канали, илегални смјештајни пунктови и локална логистичка подршка. Западна Херцеговина посебно се издваја као једна од кључних транзитних зона због близине границе са Хрватском и Европском унијом, али се, како упозоравају надлежне институције, кријумчарске руте стално мијењају, прилагођавајући се појачаним контролама и настојећи да одрже један од најисплативијих облика организованог криминала.

Уходана шема

Добро организована криминална мрежа недавно је откривена на подручју Пирота. Припадници ове групе сумњиче се да су кријумчарили мигранте из Турске преко Бугарске и Србије ка западној Европи. Најчешће су кријумчарени држављани Авганистана. Мигранти су из Турске стизали у Бугарску, одакле су упућивани ка граници са Србијом. Након што би је самостално прешли, на унапријед договореним GPS координатама преузимали су их чланови мреже, обезбјеђивали привремени смјештај и организовали наставак пута. За превоз до Београда наплаћивано је око 1.000 евра по особи, док је транспорт до српско-мађарске границе коштао још 300 евра. Већина уплата обављана је путем хавала система.

Руте кретања

Надлежни из Службе за послове са странцима наводе да је БиХ само једна карика у ширем западнобалканском ланцу који повезује земље поријекла миграната са тржиштем Европске уније. Како су истакли, руте које воде преко Турске, Грчке, Сјеверне Македоније, Србије, БиХ и Хрватске као спољне границе ЕУ мијењају се у зависности од притиска полицијских служби, али циљ остаје исти – долазак до простора Уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.