БиХ пропустила још једну шансу за развој

Представнички дом ПС БиХ је недавно, захваљујући гласовима бошњачких политичких партија, рекао не попису становништва у БиХ, чиме је БиХ пропустила још једну развојну шансу.

Сада је већ сасвим извјесно да ће Босна и Херцеговина бити једина европска земља у којој у идуће двије године неће бити обављен попис становништва.

Тиме је пропуштена још једна прилика да се у нашој земљи оснажи процес европских интеграција и створе услови за развој. По ко зна који пут показало се да они којима су уста пуна Босне и Херцеговине све чине да земља остане на европским маргинама.

Умјесто да узмемо за примјер 233 земље које су редовно обухваћене пописом, ми ћемо заједно са Сомалијом и Либаном представљати демографску "црну рупу".

Политичко надмудривање бошњачких странака око тога до које мјере треба да се уваже препоруке европских статистичара одвеле су нас у ћорсокак са условима који са пописом становништва објективно немају никакве везе.

Бесмислено је повезивати попис са повратком и кредитним задуживањем државе, што је био крунски разлог Бошњака што нису прихватили приједлог закона.

Изјашњавање о националној и вјерској припадности је нешто сасвим друго. То је елементарно право појединца које ниједан закон, па ни Закон о попису становништва не смије ускратити. Еуростат није изричито наложио државама које планирају попис да у њега уврсти изјашњавање о националном идентитету.

То, наравно не значи да некоме треба одузети то право, поготово не у земљама које имају вишенационалну структуру и уставно уређење као Босна и Херцеговина.

Наши сусједи, Србија и Хрватска, су током 2001. и 2002. године имали попис становништва. Припремајући се за обиман посао новог пописа током прошле године у обје земље је обављен пробни попис.

Према препорукама Европске комисије, пилот попис је требало да се обави и у нашој земљи током априла ове године. Из фондова европске комисије већ су издвојили значајна средства за ове активности. Сада је, међутим, извјесно да од тога неће бити ништа.

Европска комисија и друге међународне организације биле су укључене у читав процес који је требало да доведе до пописа у 2011. години. Сматрале су да БиХ треба да спроведе попис, као и све друге европске земље, без обзира на њихов статус у Европској унији.

У свјетлу европских интеграција и чињенице да без статистичких података није могуће дугорочно планирати развој, усвајање Закона о попису становништва била је приоритетна обавеза Босне и Херцеговине.

Представници међународне заједнице су увијек расположени да охрабре Бошњаке у њиховим нереалним захтјевима. Чини се да је тако било и сада. Из Канцеларије високог представника још нису коментарисали неусвајање Закона о попису становништва и домаћинстава, што би сигурно учинили да су Срби били против понуђеног приједлога.

Aли то је тема која је толико позната да нема разлога на њу више трошити ријечи.

Уосталом, одлазећи европски комесар за проширење Оли Рен је поручио да је закон који су припремиле власти БиХ у складу са захтјевима ЕУ и међународним стандардима. Наравно, није заборавио да напомене да одговор на питања о националној и религијској припадности није обавезан.

Коначно, ко ће сносити одговорност што Босна и Херцеговина неће ући у међународну статистичку евиденцију, нити ће имати валидне показатеље који су неопходни за кандидовање у међународним развојним фондовима.

Без јасних демографских и статистичких података БиХ ће остати на репу дешавања и развоја, заједно са Сомалијом и Либаном.

Aли, Република Српска мора наћи одговор на ово питање, ма шта Бошњаци о томе мислили. Пут у боље друштво води преко пописа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.