БиХ прети украјински сценарио?

Сарајево - Јачање руског утицаја на Балкану је могуће, а ЕУ и NATO, ако не желе Русију у том региону, морају да подрже реформе у БиХ, која мора што прије да уђе у NATO.

То је оцјена аналитичара из БиХ који оцјењују да би NATO ускоро могао да увиди како празнине, које је у експанзији ка истоку оставио иза себе, могу бити веома проблематичне.

По мишљењу професора одбране и безбједности Неџада Ахатовића, свака неуралгична тачка на Балкану, која није довршена у територијалној структури NATO, врло брзо могла би да прерасте у кризно жариште.

„Обриси руског економског присуства у југоисточној Европи, посебно у Србији, а преко Републике Српске и у БиХ, већ су уочљиви, а руски предсједник Владимир Путин не крије да има интересе у овој регији“, каже Ахатовић.

Он сматра и да би, послије посљедњих догађаја у Украјини и заоштравања односа између NATO и Русије, Руска Федерација „не само дипломатски“ била спремна да подржи одвајање РС из БиХ, а такав сценарио био би поразан за Европску унију и NATO и „највећа претња миру и стабилности Западног Балкана“.

„Стратешки интерес Запада на југоистоку Европе требало би да буде убрзани улазак БиХ у NATO. То би подразумевало и брзе, корјените реформе унутар БиХ које би, по принципу одбрамбених реформи из 2004. године, снажно подржао и Запад“, истиче Ахатовић за Дојче веле.

Војно-политички аналитичар Ђуро Козар, међутим, није убјеђен да би NATO због украјинске кризе могао убрзати своје ширење на Балкану, јер услове за пријем испуњава само Црна Гора, а БиХ је тек на пола пута.

„Будући да предсједник РС Милорад Додик успјешно опструише државну политику БиХ, NATO има велики проблем на Балкану који мора да рјеши. Мислим да ће то бити тешко, можда и немогуће, без активније улоге САД у БиХ“, додаје Козар.

И политичари у РС се баве овом темом па је недавно предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић упозорио да би се РС, као и БиХ у цијелини и Србија могле наћи пред веома озбиљним политичким и економским изазовима, будући да се пред њих поставља питање коју страну да изаберу када је ријеч о украјинској кризи, пренијеле су „Независне новине“.

„Западне земље на Балкан сада гледају другачије због кризе и судара великих интереса, односно као на неко потенцијално ново жариште на коме би се поново сукобили интереси. У том контексту треба посматрати иницијативе, као што је конференција у Берлину, гдје се јавља нови ангажман земаља Запада како би се на Балкану појачао утицај, односно неки план активности ЕУ и Запада, а у контексту превенције утицаја са друге стране“, рекао је Радојичић.

Њемачка и ЕУ су на недавно одржаној конференцији у Берлину најавиле јачи, за сада само привредни, ангажман у БиХ.

У фокусу Северноатлантске војне алијансе тренутно је криза у Украјини.

У БиХ, моћне западне трупе EUFOR-а, са почетних 60.000, сведене су на симболичан број, док се улога NATO штаба у Сарајеву сада своди тек на поруку да „NATO има трајну посвећеност БиХ“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.