Фото: БиХ одбацила више од 250 научника
Сарајево, Бањалука, Мостар - Иако су, према посљедњим истраживањима Еуростата, БиХ и њени грађани најсиромашнији у Европи, посљедњи доступни подаци говоре да држава не зна или не жели искористити потенцијал чак више од 250 доктора наука и научноистраживачких радника бх. поријекла који живе и раде у земљама широм свијета!
Наиме, БиХ је тек једна од пет држава свијета, а остале четири су афричке, која издваја мање од два долара по глави становника за научноистраживачки рад, па стога и не чуди овакав катастрофалан однос према властитој будућности и перспективи генерација које долазе.
Истовремено, БиХ је друга у Европи по проценту учешћа новчаних дознака из иностранства у бруто друштвеном производу (БДП), па се поставља питање какво би уопште било стање у држави да нема овог вида помоћи бх. дијаспоре?
Професор Вјекослав Домљан, један од најугледнијих економиста у БиХ, за Независне новине закључује да је због свега познатог потпуно логично да је БиХ ту гдје јесте.
"Ако немате иновација, ако немате истраживача и истраживачких институција, не можете бити иновативни, а ако нема иновација, и то не само техничких, већ и увођења нових процедура и правила, онда не можете повећати конкурентност и продуктивност. А онда нема ни повећања дохотка. Врло једноставно", каже Домљан, за кога је податак о издавању мање од два долара на научноистраживачки рад поражавајући, иако није ништа ново.
"Ми још говоримо да је богатство БиХ у природним ресурсима, међутим највреднији ресурс је људски капитал. А највреднији дио људског капитала је вани. Но, уопште нема интереса да се прави мост између људских ресурса вани и унутар БиХ. Сада они плове као изолиране бродице, а треба од њих направити флоту", закључује Домљан.
И Предраг Дудуковић, аналитичар из Удружења економиста РС SWOT, пита шта би било да нема дознака бх. дијаспоре из иностранства?
"Овдје је проблем што нема воље да се нешто поправи, не само политичке. Не треба измишљати нешто ново, треба само преписати од успјешних држава. Једноставно, морамо радити на поправљању ситуације, политичке и економске, на побољшању пословног амбијента и смањити рад црних и сивих економија, све с циљем побољшања заиста лошег животног стандарда", истиче Дудуковић.
Закључује да БиХ мора најприје доћи "до доњег нивоа пропадања", да би онда могла размишљати о побољшању.
"Моја је процјена да нам за то треба око пет година", закључује он.
Вишегодишње тешко стање у држави, наиме, одразило се и на миграционе токове широм свијета, а с њима и на одлив мозгова. Према посљедњим доступним подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, изван граница БиХ живи више од 1,45 милиона особа бх. поријекла, са просјеком старости од тек 30 година (САД), односно 40,5 (земље ЕУ), што представља најактивнији и интелектуално најпродуктивнији дио популације.
Но, јако значајан је и податак да, осим што је млада, бх. дијаспора је и добро образована, процентуално неколико пута образованија од становништва у БиХ!
И Жарко Папић, бивши дипломата и доктор економије, сматра да се велики интелектуални капацитет бх. дијаспоре не користи ни на какав организиран начин.
"Лобирање међу нашим потенцијалом вани као да не постоји. И то је озбиљан проблем. Други дио приче је новац који дијаспора шаље у БиХ. До 2008. године, до почетка рецесије, тај новац је у значајној мјери кориштен за обнову кућа, дакле у грађевини, а са заоштравањем кризе тај новац иде у неку врсту сиве социјалне заштите", каже Папић, закључујући да би без тог новца социјална ситуација у БиХ била много гора.
"Пуно би било боље када би се тај новац организовано усмјеравао на изградњу економских капацитета, који би запослили и људе и знатно побољшали стање. Међутим, за то треба организован приступ и ја бих волио када би се наша дипломатска мрежа организовано бавила тиме", закључује Папић.
Управо један од проблема оваквог стања лежи у чињеници да се држава, осим дјелимице Министарства за људска права и још мањим дијелом Министарства вањских послова, не бави питањима дијаспоре. Иако су, наиме, амбасаде и конзулати највише отварани тамо гдје је гро дијаспоре (Њемачка, Шведска, Швицарска, Турска, итд), сам рад ДКП мреже посљедњих година је катастрофалан и служи тек за испуњавање дипломатских амбиција партијских људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.