БиХ нема воље да превазиђе подјеле

Стразбур, Бањалука - У БиХ постоји етничка сегрегација, а земља показује трајно противљење да превазиђе етничке подјеле и развије инклузивно друштво, наведено је у Четвртом мишљењу Савјетодавног комитета Савјета Европе за Оквирну конвенцију о заштити националних мањина, које би данас требало да буде објављено, а које је у посједу “Независних”.

У Мишљењу упозоравају да БиХ и даље није остварила напредак у спровођењу одлуке Европског суда за људска права у предмету “Сејдић и Финци”, којом се тражи пасивно бирачко право осталима, као и да се омогући њихова активна партиципација у Дому народа. Такође, примједбе се односе и на неспровођење одлуке у предмету “Зорнић”, која тражи да конститутивни народи на цијелој територији БиХ могу учествовати на изборима за бх. органе без обзира на етничку идентификацију.  

У мишљењу се, такође, истиче да је БиХ дубоко подијељено друштво између три конститутивна народа, а да не постоји политичка воља да се те подјеле истински превазиђу.

“Они који не желе да се идентификују као Срби, Хрвати и Бошњаци потпадају под категорију осталих и институционално их се дискриминише на начин да им није омогућено да у потпуности учествују у политичким процесима у земљи”, наводи се у документу. Тврди се да у свим сферама јавног живота постоји осјећај сегрегације између конститутивних народа.

“Иако су протеклих година озбиљни међуетнички инциденти успјешно избјегнути, континуирана сегрегација само привидно маскира тињајуће непријатељство без стварног напретка према суштинском прихватању других етничких група”, истакнуто је. 

Са жаљењем се констатује да политички лидери нису пружили опипљиве доказе да се ради на промјени Устава и изборног законодавства, упркос томе што је, како истичу, Савјет Европе издао три међурезолуције.

Као мјеру коју треба одмах испунити, у Мишљењу се препоручује промјена Устава и усвајање других законских мјера како би се елиминисале одредбе које онемогућују остале да се кандидују за поједине државне функције, као и конститутивне народе који не могу да искористе своје бирачко право због мјеста пребивалишта.

“Позивамо на категоричну осуду свих јавних изјава које подстичу етничку мржњу и позивамо на међукултурни, међуетнчки и међурелигијски дијалог. Позивамо на престанак сегрегације у образовању и да се Ромима обезбиједе смјештај, запослење, приступ здравственој њези и образовним институцијама”, наведено је у документу. У извјештају је, такође, истакнуто да националне мањине не уживају ефективну заштиту њихових људских права, уз напомену да је њихова дискриминација институционалне природе. Такође, упозорено је да се врло мало напора улаже како би мањине могле учити свој језик, а истакнуто је да не постоје медијски канали на којима би се емитовало на језицима мањина.

“Роми су и даље суочени с озбиљном дискриминацијом. Многи од њих живе у сегрегационим заједницама, често у лошим животним условима. Упркос томе што је опажен напредак у обезбјеђивању Ромима личних докумената и уписа у школу, Комитет указује на веома висок проценат напуштања школе, посебно ромских дјевојчица”, истакнуто је.

Једна од препорука у извјештају је, како је наглашено, да се објави етничка структура из пописа становништва популације која припада категорији осталих, али и да се више уради на превенцији злочина мотивисаних вјерском или расном мржњом, као и да се такви злочини ефикасније истражују и строже санкционишу.

Такође, експерти Савјета Европе препоручују да се дозволи мањинама да саме одређују ко ће их представљати у Савјету националних мањина БиХ, као и да буду дубље инволвирани у одлуке које се тичу њихових права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.