БиХ најсиромашнија република бивше Југославије

БAЊA ЛУКA - БиХ се налази на 102. мјесту "Форбсове" најновије листе и спада у најнеразвијеније земље на свијету.

На прошлогодишњој листи БиХ се налазила на 88. мјесту, што представља пад за 14 мјеста. На најновијој листи иза БиХ се налазе земље попут Боливије, Никарагве, Узбекистана, Суринама или Камбоџе.

Према "Форбсу", БиХ је најсиромашнија република бивше Југославије. Иако се пољопривреда ове земље готово потпуно налази у индивидуалним рукама, имања су мала и слабог приноса, а ова бивша југословенска република је већ дуго времена увозник хране.

Према "Форбсу", у БиХ је забиљежен раст бруто националног дохотка од 5,5 одсто, па национални доходак по глави становника износи 6.600 долара. У БиХ живи 4,6 милиона становника, од којих је чак 45,5 одсто незапослено. Годишњи трговински дефицит износи двије милијарде долара.

Приватни сектор је у порасту, полако расту и страна улагања, међутим јавна потрошња достигла је невјероватних 40 одсто бруто националног дохотка. Не тако давно завршени грађански рат разлог је пада производње за 80 одсто у односу на 1992. годину, а незапосленост расте рапидном брзином.

Статистике на државном нивоу су ограниченог домета и не одражавају велики удио црног тржишта у економији.

Конвертибилна марка је уведена 1998, њен курс је везан за евро, а повјерење у ову државну валуту је у порасту у подручју банкарског сектора.

Приватизација се кретала пужевим корацима, нарочито у Федерацији БиХ, а нешто успјешније је спроведена у Републици Српској. Реформа банкарског система убрзана је од 2001. године када су укинуте службе друштвеног књиговодства, заостале још из доба социјализма. Највећи сегмент банкарског сектора контролишу стране банке, углавном из западне Европе.

Највећа два проблема на макроекономском нивоу су знатан мањак новца на банковним рачунима и висока стопа незапослености.

Порез на додату вриједност ступио је на снагу 1. јануара 2006. године. Показао се успјешним у сузбијању сиве економије и постао је значајан и сталан извор прихода за институције на свим државним и ентитетским нивоима.

БиХ је у септембру прошле године постала пуноправни члан Централноевропског споразума о слободној трговини (CEFT-a). Међународна заједница овој земљи пружа значајну хуманитарну, као и помоћ у обнови, али ће та помоћ врло брзо бити све мања.

Најбоља земља за улагања са подручја бивше Југославије је Словенија, која заузима 27. мјесто, Хрватска 42, а Македонија 50, док Србија није наведена на листи.

ТAБЕЛA 1.

ТAБЕЛA 2.

Позиције БиХ на "Форбсовој" листи по сегментима

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.