БиХ и NATO: Напад на једну чланицу напад на цијели савез

Бањалука - Чланом пет Вашингтонског уговора, којим је 1949. године успостављен NATO савез, констатовано је да би напад на било коју чланицу Савеза представљао напад на цијели савез.

Иако је овај уговор успостављен у вријеме Хладног рата и борбе САД и СССР-а, чија је првобитна намјера била одбрана сјеверне Америке и западне Европе од Совјетског Савеза и њених савезника, недавно је овај члан проширен и на терористичке нападе. У случају било каквог терористичког напада споља на било коју земљу чланицу, аутоматски би био активиран и члан пет Вашингтонског уговора.

Према ријечима портпарола Главног штаба NATO-а у Сарајеву Инес Кубуровић члан пет је до сада био примијењен само једанпут – одмах послије терористичких напада на САД, 11. септембра 2001. године. Истакла је да се NATO развија и прилагођава промјенама у свијету, али циљ и мисија остаје иста, односно обезбиједити да савез остане заједница слободе, мира, сигурности и заједничких вриједности.

- У том контексту NATO штаб Сарајево чини све што може да пружи подршку БиХ да се осигура дуготрајна и самоодржива сигурност и стабилност овог региона - истакла је Кубуровићева.

Члан пет почиње констатацијом да ће се оружани напад на једну или више земаља у Европи и сјеверној Америци сматрати нападом на све и да, слиједом тога, у складу са чланом 51 Повеље Уједињених нација о праву на индивидуалну или колективну самоодбрану, свака од чланица ће помоћи нападнутим земљама.

- Таква акција укључује и употребу оружане силе с циљем враћања мира и безбједности на простор земаља чланица. О сваком нападу и свим контрамјерама које су предузете поводом напада одмах ће и без одлагања бити информисан Савјет безбједности УН. Контрамјере ће бити окончане када Савјет безбједности УН предузме мјере како би се обезбиједио међународни мир и безбједност - наводи се у члану пет.

Позивањем на члан пет, земље чланице су се 11. септембра 2001. године солидаризовале са САД.

У Главном штабу NATO-а у Бриселу казали су да је овај члан сам темељ цијелог савеза, без којег би било немогуће гарантовати безбједност било којој чланици.

- Овај члан гарантује било којој жртви напада да ће остатак алијансе прискочити у помоћ. Савезници могу пружити различите видове помоћи. Не мора значити да ће та помоћ бити војна. Конкретна помоћ зависи од реалних могућности сваке земље. На свакој чланици понаособ је да одлучи на који начин ће допринијети одбрани нападнуте чланице и о томе ће се консултовати са осталим чланицама - наводе у Бриселу.

Иако је заједничка војна безбједност најважнија предност чланства у Савезу, постоје и друге посредне предности које су економске и политичке природе. Приласком у савез, земља страним инвеститорима показује да је у питању безбједно подручје и да су све стране инвестиције заштићене и војно и економски и политички.

Осим тога, провођењем друштвених реформи неопходних у процесу приступања, земља учвршћује подручје владавине права и тиме постаје и правно безбједније подручје.

Зашто NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" у идућем периоду ће објавити серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и шта БиХ добија приступањем NATO-у, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.