Безвизни режим за БиХ није угрожен

Сарајево - Либерализација визног режима, односно слободно путовање и боравак до 90 дана у периоду од шест мјесеци у већину држава Европске уније потписнице Шенгена за грађане Босне и Херцеговине није угрожено.

 Потврдио је то за Анадолију Бакир Даутбашић, шеф бх. мониторинг тима за визну либерализацију и секретар Министарства безбједности Босне и Херцеговине.

Иако је број азиланата из Босне и Херцеговине ове године достигао бројку од 4.000, што је повећање у односу на прошлу, стање, тврди Даутбашић, није алармантно.

Највише азиланата из Србије, најмање из Црне Горе

Када је у питању регион Западног Балкана на истом нивоу по броју азиланата, наглашава шеф бх. мониторинг тима за визну либерализацију и секретар Министарства безбједности Босне и Херцеговине је Бивша Југословенска Република Македонија из које је такође, у овој години евидентирано око 4.000 таквих особа.

Наглашава како је број азиланата из Републике Албаније далеко већи те да је премашио 5.000, а из Републике Србије ове године има више од 6.000 особа које су затражиле азил у државама ЕУ. С обзиром да је по броју становника најмања у региону, из Црне Горе, каже Даутбашић, забиљежено је свега неколико стотина азиланата у земљама Европске уније. 

Интересантно је да чак 95 одсто од укупног броја азиланата из Босне и Херцеговине отпада на оне који су такве захтјеве подносили у Њемачкој, те мањи број оних који азил траже у Шведској.

"Вјероватно је до повећања дошло јер је један дио грађана покушао да ухвати да затражи азил прије промјене легислативе у Њемачкој. Нова легислатива којом се државе Западног Балкана - Босна и Херцеговина, Србија, Македонија, Црна Гора и Албанија третирају као сигурне државе је ступила на снагу и сада ћемо видјети какви ће бити резултати", истакао је Даутбашић.

Боравак у Њемачкој умјесто пар мјесеци, од сада могућ пар дана

Шеф бх. мониторинг тима за визну либерализацију и секретар Министарства безбједности Босне и Херцеговине нагласио је како је нова легислатива у Њемачкој боравак азиланата са пар мјесеци скратила на свега неколико дана могућег боравка.

"Државе Западног Балкана, међу којима је и БиХ су окарактеризиране као оне у којима не пријете ратови, мучења и друге радње због којих би било могуће затражити азил. До сада су као најчешћи разлози за азил грађана у ЕУ били због наводног малтретирања, ускраћивања сексуалних слобода... Међутим, БиХ је држава која испуњава људска права својих грађана и стога такви азиланти више немају могућности да се позивају на такве видове заштите, посебно не у Њемачкој након промјене легислативе", оцијенио је Даутбашић.

Он је нагласио како је прије мјесец дана обављен мониторинг из ЕУ примјене визне либерализације на БиХ те да су резултати задовољавајући.

Да је тако, навео је Даутбашић, најбоље говори и податак да се мониторинг врши сваке године, али да је у Босни и Херцеговини то учињено након двије године.

Шеф бх. мониторинг тима за визну либерализацију истакао је за АА како Министарство безбједности Босне и Херцеговине нема најаве да ће због већег броја азиланата са Западног Балкана бити пооштрене граничне контроле на уласку у ЕУ, односно државе чланице Шенгена од уобичајних.

"Цариници могу увијек на основу властите процјене путника приликом преласка међудржавне границе затражити да им покажу да имају довољно средстава за вријеме боравка у земљи домаћина. Често то грађани не схватају па то доживљавају као пооштрене мјере", наводи Даутбашић.

Наиме, држављани Босне и Херцеговине за путовање у земље чланице ЕУ и земље потписнице Шенгенског споразума поред биометријског пасоша требају посједовати новац у износу 35-70 евра за сваки дан боравка у земљама ЕУ.

"Граничне службе могу захтијевати доказ о посједовању новчаних средстава за боравак у одређеној земљи или информацију о адреси на којој ћете одсјести", наглашено је у препорукама за путовања Министарства вањских послова БиХ.

Држављани БиХ при путовању у земље чланице ЕУ и земље потписнице Шенгенског споразума морају посједовати путну исправу која важи најмање три мјесеца од датума намјераваног боравка у земљама чланицама ЕУ или потписницама Шенгенског споразума.

Грађани Босне и Херцеговине наиме, од 15. децембра 2010. године без виза са биометријским пасошима могу путовати у Аустрију, Белгију, Бугарску, Чешку Републику, Данску, Естонију, Финску, Француску, Грчку, Холандију, Исланд, Италију, на Кипар, у Литванију, Латвију, Луксембург, Мађарску, Норвешку, на малту, у Њемачку, Пољску, Португал, Румунију, Словачку, Словенију, Шпањолску, Шведску и Швицарску.

Визе су и даље потребне за улазак у Велику Британију и Ирску.

Доказ о посједовању новца за боравак у ЕУ  

У препорукама за путовања наглашено је да безвизни режим омогућава да се у земљама Шенгена проведе највише 90 дана током шест мјесци.

"Шестомјесечни периоди рачунају се од дана првог уласка у земље Шенгена: уколико је ваш први улазак био 1. фебруара, онда можете, током наредних шест мјесеци, све до 31. јула, провести укупно 90 дана у земљама Сцхенгена. Ових 90 дана може се искористити током једне посјете или у склопу више путовања, али је битно да се води рачуна о броју дана који се проведе у земљама Шенгена. Важно је да се након 90 дана боравка обавезно напусти Шенген зона све док не прође период од шест мјесци од првог уласка. Након тога почиње нови, наредни шестомјесечни циклус у којем се поновно може провести 90 дана у земљама Шенгена", наведено је у препоруци за путовања Министарства безбједности БиХ.

Наглашено је како је боравак без визе дужи од 90 дана илегалан и може резултује трајном забраном уласка у земље Шенгена. Само уз одговарајућу дугорочну визу, боравишну или радну дозволу могуће је трајно боравити у некој од земаља Шенгена.

Из Министарства безбједности БиХ наводе да генерални услови за улазак у земље Шенгена за грађане који нису држављани Европске уније су на снази, тако да појединачне граничне службе могу захтијевати доказ о посједовању новчаних средстава за боравак у тој држави или информацију о адреси на којој се планира одсјести.

Граничне службе имају право одбити улазак оним грађанима за које сматрају да су пријетња јавном реду, здрављу или међународној безбједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.